ДАВИЧО Бенко

ДАВИЧО Бенко – преводилац (Београд, 7. Х 1871 – Бeorpaд, 29. VI 1913). Гимназију и правни факултет (1895) завршио је у Бгду. Најпре је био писар треће класе Првостепеног суда (1896-1897) и писар друге класе Касационог суда (1898) у Бгду, а затим угледан београдски адвокат (1890-1913). Учествујући као резервни поручник у Балканском рату (1913), оболео је од колере, од које је и умро. Оснивач је Српско-јеврејске омладинске заједнице и председник Српско-јеврејског певачког друштва у Бгду. Оригиналне и преведене песме са шпанског и италијанског објављивао је у часописима „Оглед“ (1894), „Српски преглед“ (1895), „Бранково коло“ (1890-1899), „Зора“ (1899), „Штампа“ (1907) и „Мали журнал“ (1913). Превео је и неколико позоришних комада са шпанског и немачког језика. Од позоришних комада на репертоару СНП у НСаду приказиван јe (1905) његов превод Валенске свадбе, драме у 4 чина од Л. Гангхофера и М. Брочинера. Он је отац познатог балетског мајстора и народног хероја Луја Давича.

ЛИT: И. Шланг, Јевреји у Београду, Бгд 1926, с. 104, 110, 113;  А-м, Споменица погинулих и умрлих српских Јевреја у Балканском и Светском рату (1912-1918), Бгд 1927, с. 99-101; Д. А. Алкалај, Бенко Давичо (1872-1913), Годишњак добротворног друштва „Потпора“ у Београду и Јеврејског културно-просветног друштва „Ла Беневоленсиа“ у Сарајеву, Сарајево 1933, с. 59-64.

Ђ. П.