НИКОЛОВА Златомира

НИКОЛОВА Златомира оперска певачица, мецосопран (Свиленград, Бугарска, 10. III 1949 –). Соло певање и клавир завршила је 1973. на Државном конзерваторијуму у Софији, где је и магистрирала. Први оперски ангажман добила је 24. III 1975. у Опери СНП и одмах преузела све водеће улоге мецосопранског фаха. Била је одличан интерпретатор многобројних захтевних улога на новосадској сцени (Далила, Ацучена, Еболи, Амнерис, Кармен, Улрика, Розина, Дома и др.), а у београдској Опери је гостовала и реализовала своју прву Вагнерову хероину (Ортруд, Лоенгрин, 1976). Удајом за баритона СНП Франца Пухара (в) стекла је југословенско држављанство; у СНП је радила до 25. VIII 1982, када је отишла у Љубљану, где је у наредних девет сезона још више проширила репертоар (Сантуца, Марина) и утврдила репутацију певача интернационалне класе. Ангажована је 1991. у Државном позоришту у Карлсруеу, где је врло успешно наступала као Клитемнестра и Херодиада (Електра, Салома, Р. Штраус), те као Фрика и Валтраута у Вагнеровој тетралогији Прстен Нибелунга. Од 1995. је била радо виђен гост многих европских, америчких и азијских оперских сцена, међу којима су Сан Карло у Напуљу, Бољшој у Москви, Маријински театар у (Санкт) Петербургу, као и државне опере у Софији, Будимпешти, Лајпцигу, Диселдорфу, Манхајму, Лијежу, Амстердаму, Луксембургу, Марсељу, Стразбуру, Билбаоу, Верони, Анкари, Пекингу, Каиру, Копенхагену, Флориди итд. У Згбу је 2010. обележила два јубилеја: 35 г. уметничког рада и 25 г. од првог наступа у ХНК. Под вођством познатог маестра В. Гергијева, у Словенији је последњи пут певала као солиста у Малеровој Осмој симфонији (Фестивал Љубљана, 2011). Њен богат концертни опус обухватају и дела Моцарта (Реквијем), Бетовена (Свечана миса, IX симфонија), Росинија (Stabat Mater, Мала свечана миса), Вердија (Реквијем), Брамса (Рапсодија за алт и мушки хор), Малера (Песме умрлој деци), Прокофјева (Иван Грозни), Де Фаље (El amor brujoЉубав чаробница) и др. Остали наступи у СНП: Гертруда (Банк-Бан), Лола (Кавалерија рустикана) Госпођа Рајх (Веселе жене виндзорске), Ческа (Ђани Скики), Флора (Травијата), Фенена (Набуко) и Алт соло (кантата Човек је видик без краја и ораторијум Сви смо ми једна партија).


М. Д. М.