КАНТОР – ВАСИЉЕВИЋ Илона

КАНТОРВАСИЉЕВИЋ Илона – оперскa певачицa, мецосопран (Фекетић, 30. V 1946 – ). Средњу музичку школу завршила је у Суботици, на одсеку за соло певање. Основне студије на истом одсеку завршила је на ФМУ у Бгду (класа проф. Зденке Зикове), где је потом стекла и магистарску диплому (класа проф. Звонимира Крнетића). Од 1970. године је солиста ансамбла ЈНА у Бгду, а 1985. постаје члан Опере СНП. Своју успешну солистичку каријеру наставља 1994. године у Опери НП у Бгду и истовремено гради репутацију одличног вокалног педагога у музичким школама „Коста Манојловић“ и „Др Војислав Вучковић“. За време деловања у СНП остварила је близу двадест различитих оперских улога, од оних мањих до најсложенијих, увек посвећујући највише пажње вокалним захтевима које су оне тражиле од извођача. Захваљујући технички одлично постављеном гласу, високи мецосопран пријатног тембра и звучности, своје највеће домете постигла је у тумачењу таквих сложених Вердијевих хероина као што су Aдалђиза, Ацучена, или принцеза Еболи, за коју је добила Годишњу награду СНП (1990). У њеном концертном репертоару, истичу се солистичке деонице у кантатама и ораторијима Баха, Перголезија, Вивалдија, Вердија и Орфа.

УЛОГЕ: Трећа дама (Чаробна фрула), Мајка (Прождрљивко, Е. Кираљ), Клотилда, Адалђиза (Норма), Кончаковна (Кнез Игор), Ришат (Гилгамеш, Бручи), Марта (Јоланта), Мајка Лучија и Сантуца (Кавалерија рустикана), Сузуки (Мадам Батерфлај), Ларина (Евгеније Оњегин), Пирена (Атлантида, М. де Фаља), Хата (Продана невеста), Ципра (Барон Циганин), Мара Никшина Бенеша (Сутон, С. Христић), Фенена (Набуко), Ацучена (Трубадур), Еболи (Дон Карлос) и др.

ЛИТ: Е. Гвоздановић, Давни еп у сликама, Дневник, НСад, 30. март 1986.; М. Адамов, Грандиозна опера, Дневник, 5. новембар 1986.; F. György, Gilgames: a küzdelem örökkévalosaga, Magyar Szó, НСад, 5. новембар 1986.; Ђ. Филеп, Игра светлости и сенке, Magyar Szó, НСад, 25. октобар 1988; М. Адамов, Лирика непознатог поднебља, Дневник, НСад, 10. новембар 1988.; О. Панди: Поклон за празник, Дневник, НСад, 9. јануар 1990.; К. Бабић, Опера за десетку, Вечерње новости, Бгд, 18. јануар 1990; Н. Савковић, Допадљиво и лепо, Дневник, 14. април 1992.; С. Турлаков, Бег од цигана, Политика експрес, Бгд, 17. април 1992.; Н. Савковић, Истакнут глас у сенци (Интервју: Илона Кантор-Васиљевић), Дневник, НСад, 10. мај 1992.; А. Еберст, Музички бревијар Новог Сада, НСад, 1997, с. 76.

М. Д. М