ГЛУМАЦ Слободан

ГЛУМАЦ Слободан новинар, преводилац и сценариста (Приједор, 9. XII 1919 – Београд, 23. VII 1990). Основну школу је учио у Приједору и Београду, а матурирао је у Бањој Луци. Студирао је права на Правном факултету у Београду. Пред почетак Другог светског рата почео је да се бави новинарством у листу „Време” и у часопису Радио Београда. Био је присталица Народноослободилачког покрета, па га је 1943. Гестапо ухапсио. Почетком 1944. био је пребачен у логор на Бањици и убрзо интернуран у Трећи рајх, на привремени рад. После ослобођења наставио је да се бави новинарством: до 1947. је био главни уредник листа „Слободна Војводина”, а затим до 1951. радио у листу „Борба”, прво као сарадник, а затим као уредник културне и спољнополитичке рубрике. Од 1950. до 1951. био је начелник Комитета за кинематографију Владе ФНРЈ, а од 1951. до 1953. дописник „Борбе” из Бона. Био је један покретача листа „Вечерње новости”, његов главни уредник: од 1953. до 1957. и од 1963. до 1969. У међувремену је био стални дописник из Париза. Од 1969. до 1973. био је главни и одговорни уредлик листа „Борба” и директор Новинско издавачког предузећа „Борба”. Био је један од оснивача Радија Студио Б и директор Културног центра Београд. Поред новинарства, бавио се и превођењем са немачког и француског језика. Написао је сценарио за филм Потрага, био је косценариста у филму Три Ане и написао је сценарије за неколико кратких документарних филмова. Добитник је две највеће новинарске награде за животно дело „Светозар Марковић” и „Моша Пијаде”. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу. У СНП изведене две драме у његовом преводу: Човек је човек и Велико и мало.

ЛИТ: Југословенски савременици – Ко је ко у Југославији, Београд 1957; Д. Станковић, Другачији новинар, Вечерње новости, 14. X 2003.

 

М. Л.