ЖИРАРДЕН Гђ-а де (Madame de Girardin) – француска књижевница (Екс-ла-Шапел, 26. I 1804 – Париз, 29. VI 1855). Позната је и под девојачким именом Делфина Геј (Delphine Gay). Расла је крај матере књижевнице Софије Геј (1776-1852), ауторке романа у којима је приказивала прилике под Директоријумом и Првим царством. У почетку је стварала под девојачким именом. Паметна и привлачне лепоте, нашла се међу љубавницама Виктора Игоа. Била је иначе ватрена поборница спиритизма. Удала се (1831) за Емила де Жирардена (в), ванбрачног сина Александра де Жирардена, врло даровитог полемичара. Муж јој се прочуо основавши дневни лист „Штампа“ („La Presse“, 1836), у којем је сарађивала и његова супруга подижући му углед и успех међу читаоцима својим сјајним хроникама о Паризу под Луј-Пилипом, Извештајима из Париза (1836 – 1848). Најпре је писала оштроумне стихове. У њима је, сем општих тема, развијала и теме о љубави, изражавајући душевне немире заљубљене девојке и тек удате жене, обоје с подједнаком тананошћу. Објављивала је и приповетке (Штап г. де Балзака, 1836), које нису остале незапажене. Велик дар је, међутим, показала у романима. Мада је то по правилу „мушки посао“, писала је и позоришне комаде: Леди Тартиф (1833), Школа новинара (1839), Јудита (1843), Клеопатра (1847), Муж је крив (1851), Сајџијин шешир (1854), Страх од радости (1854), Жена која презире свога мужа (1856). Међу њима су трагедије, драме и комедије – направљене доста вично и пре свега једноставно и непосредно. СНП је приказивало њене комедије Сајџијин шешир (у преради Јована Петровића са немачке прераде) и Страх од радости (у преводу Милана Петровића са немачке прераде Хајнриха Лаубеа).

БИБЛ: Œuvres complètes (vol. VI: Théâtre), Париз 1860-1861.

Ж. П.