ВИДАКОВИЋ Александар – књижевник, новинар, преводилац (Београд, 11. IX 1896 – Београд, 1. II 1940). Ерудита, финих енглеских манира, активни и предузимљиви културни радник, познавалац светских језика (немачки, француски, италијански, мађарски, енглески и шпански). Гимназијско школовање у Бгду прекида му ратни вихор Првог светског  рата па с породицом одлази у Солун, а 1916. на острво Крф. До пролећа исте г. енглеска влада упутила је групу српских ђака на школовање у Енглеску, а од 350 српских ђака, колико их је тада било на Оксфорду, најбољи је В. У Енглеској проводи пуних 6 г. (1916-1921). По повратку у домовину прихвата дужност секретара Савеза здравствених задруга, али тај му посао не одговара и до краја живота остаје без сталног запослења. Најважнији период његовог књижевног стваралаштва је сарадња у ЛМС и СКГ у којима објављује приказе и есеје из енглеске књижевности. Од критичара цени Вилијема Хазлита, о којем је писао докторску тезу. Журналистички рад започиње у енглеским и америчким часописима, а од 1933. постаје стални дописник „Политике“ из САД а затим из Лондона. Био је секретар ПЕН-клуба у Бгду, уредник Библиотеке добитника Нобелове награде и познати књижевни преводилац (Тамни цвет, Лагуна, Прича о два града) и преводилац драма које су изведене у НП у Бгду. Објавио је две књиге репортажа из САД и Енглеске и роман Марин Сорго 1936. Превео је драму Јуџина О’Нила Ана Кристи, која је у СНП изведена 1927.

ЛИТ: И. Секулић, In memoriam Александру Видаковићу, Из домаћих књижевности II,  Бгд 1977, с. 152-155; Б. Момчиловић, Сарадња Александра Видаковића у ЛМС, Годишњак Филозофског факултета у НСаду, 1971, XIV/2, с. 597-609; Н. Милинков, Биобиблиографски оглед о Александру Видаковићу, Годишњак Филозофског факултета у НСаду, XIV/2, 1971, с. 611-616.

В. Кч.