ВЕСЕЛИНОВИЋ Јанко М. – књижевник (Црнобарски Салаш, Мачва, 1/13. V 1862 – Глоговац, Мачва, 26. VI 1905). Отац Милош био је свештеник у Црнобарском Салашу, а затим у Глоговцу, где је В. завршио основну школу. Ниже разреде гимназије завршио је у Шапцу 1878. Био је добар ђак, али је радије читао забавне него школске књиге. Уписао се у богословију у Бгду, али ју је напустио и прешао у учитељску школу. На крају је пао из два испита, није хтео да их полаже и 1879. је напустио даље школовање. Желео је да постане глумац, али је одустао од те намере по очевом савету. Постављен је 1. I 1880. као осамнаестогодишњак за привременог учитеља у селу Свилеува, близу Глоговца. Оженио се сеоском девојком 1881, а децембра је написао и прву приповетку Како је постао кајишарлук. Учитељску службу напушта 1882. и одлази у Беч на шестомесечни телеграфски курс, наставља га у Бгду, али га није завршио посвађавши се са управником курса. Оставши без службе, враћа се у родитељски  дом са женом и ћерком. У српско-бугарском рату учествује 1885. као интендант чете. Поново је добио место учитеља у Свилеуви, где остаје од 1886. до 1889, а од марта 1889. је председник сеоске општине Коцељево. Августа 1893. добио је у Бгду место помоћника уредника „Српских новина“, а априла 1895. постављен је за коректора Државне штампарије. Из службе је отпуштен 1. I 1899. због опозиционог става према режиму (хапшен је у неколико наврата 1898-1900), па поново примљен 22. VII 1900. за шефа коректора у Државној штампарији. Доласком Павла Маринковића за министра просвете постављен је за драматурга НП у Бгду, а у то време управник је био Бранислав Нушић. Већ 1900. почео је да побољева, 1904. вратио се болестан и исцрпљен у село Глоговац, где је и умро. Сарађивао је у великом броју београдских листова и часописа: „Правда“, „Дело“, „Голуб“, „Бранково коло“, „Зора“… Покренуо је и уређивао познати лист „Звезда“, затим „Побратим“ и „Дневни лист“. Добио је дозволу за издавање новог листа, који је требало да добије назив „Огледало“, али су лоши материјални услови онемогућили његово штампање. Написао је велик број приповедака са тематиком из сеоског живота, сакупљених и издатих од 1894. до 1902. у 8 збирки. Први роман Борци (I део) аутобиографског садржаја, објављен је у „Колу“ 1889. Роман Хајдук Станко почео је објављивати 1894. у „Делу“, наставио у „Звезди“ и 1895. у „Дневном листу“, а комплетан се појавио у првој половини 1896. Политички роман Јунак наших дана почео је да објављује 1897. у „Делу“. Написао је два позоришна комада, са темом из народног живота: Ђидо са Драгомиром Брзаком (в) 1892. и Потеру са Илијом Станојевићем (в) 1895. У СНП су играна оба: Ђидо 1894, 1919, 1945, 1953, а Потера 1926; такође су изведени и драматизација његовог романа Хајдук Станко (1926, 1954) и његов превод Чикине куће И. И. Мјасницког (1895, 1919).

БИБЛ: Целокупна дела, I-IX, Бгд 1928-1933.

ЛИТ: М. Грол, Јанко Веселиновић, СКГ, 1905, XV, с. 199-208; М. Глишић, Биографија Јанка Веселиновића, СКГ, 1911, XXVII, с. 297-300; С. Јелача, Јанко М. Веселиновић, предговор Целокупним делима, с. XI-XXXVI; В. Милинчевић, Јанко Веселиновић, Бгд 1962; С. Филиповић, Јанко Веселиновић, Бгд 1963.

Д. Н.