ВЕСЕЛИНОВ Јован

ВЕСЕЛИНОВ Јован револуционар и политички радник (Кумане, 20. I 1906 – Београд, 8. II 1982). У родном селу, богатом револуционарним традицијама, изучио је браварски занат. Члан актива Савеза радничке омладине постао је 1922, а следеће г. члан Независне радничке партије и, потом, члан КПЈ. Повремено је радио у сеоском млину, запослио се у фабрици „Сартид“ у Смедереву 1924, а затим у штофари Владе Илића у Бгду. Руководство КПЈ послало га је на школовање у Москву, где је од 1926. до 1930, под именом Кирил Васиљевич Гољцев, завршио Комунистички универзитет за националне мањине Запада. У Курску је похађао двомесечни војни курс и добио чин млађег официра. Вратио се у Војводину 1930. и на Покрајинској конференцији у Суботици изабран је за секретара привременог руководства. У НСаду је уредио два броја листа „Комунист“ на српскохрватском и мађарском језику. Јануара 1931. учествовао је на саветовању чланова ЦК КПЈ и руководилаца СКОЈ-а у Бечу, којем је присуствовао и Георги Димитров. Одатле се вратио на политички рад у Словенију, где је ухапшен у априлу, а у НСаду осуђен на 15 г. робије. Тамновао је у Сремској Митровици и у Лепоглави. Из Казнионе у Сремској Митровици побегао је ноћу 21/22. VIII 1941. са већом групом комуниста и придружио се првим сремским партизанима. Као организациони секретар Окружног комитета КПЈ за Срем, заједно с политичким секретаром Аћимом Груловићем, организовао је Пећиначко партијско саветовање децембра 1941, на којем је поднео главни реферат. Уређивао је партизанске листове и за њих писао чланке. Средином 1942. кооптиран је у Биро ПК КПЈ за Војводину, а од јануара 1943. је политички секретар обновљеног Покрајинског комитета, до 1945. Радио је на стварању покрајинских органа друштвено-политичких организација и народне власти и на конституисању будуће аутономне Војводине. Председник је Главног народноослободилачког одбора Војводине и секретар Јединственог народноослободилачког фронта Војводине 1944-45. После ослобођења био је на политичким и државним функцијама кратко време у Војводини, а после тога у Србији и федерацији. Председник Извршног већа НР Србије и члан Савезног извршног већа био је од 1953. до 1957, председник Скупштине СР Србије од 1957. до 1963, политички секретар ЦК СК Србије од 1957. до 1967. Члан ЦК КПЈ односно СКЈ био је од 1948. до 1978. Биран је у Извршни комитет и Председништво. После пензионисања био је члан Савета федерације. Уз друга висока одликовања, носилац је ордена Народног хероја. Поред великог броја политичких чланака, обрађивао је теме из народноослободилачког рата и социјалистичке револуције. У свом најбољем делу, Сви смо ми једна партија, дао је живу слику рата и револуције у Војводини и приказао ликове учесника који су се истицали храброшћу у покрету. У СНП је изведен ораториј Сви смо ми једна партија, за који су из југословенске револуционарне поезије и истоимене књиге В. текстове изабрали Звјездана Шарић и Рудолф Бручи, а музику написао Рудолф Бручи. Премијера је изведена 4. X 1979. у НСаду.

В. П.