ВЕЛИКА КАТАРИНА (Great Catherine) – комедија у једном чину. Написао: Бернард Шо. Прво извођење 18. XI 1913. у Водвиљ-театру у Лондону.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 16. X 1955. у НСаду (заједно са: Наполеон човек судбине). Превео: Томислав Танхофер. – Рд. Ј. Коњовић, ас. рд. М. Јовановић, сц. С. Максимовић, к. С. Јатић, к-граф М. Олењина, муз. Р. Бручи; Љ. Раваси (Катарина), С. Миња (Потемкин), Д. Чаленић (Варинка), В. Матић (Идстон), Б. Душановић (Клер), С. Перић-Нешић (Кнегиња Дашков), Н. Митић (Наришкин), Л. Богдановић (Наредник), М. Онешћук, Д. Поповић, Д. Николић, К. Доротић, К. Танкосић (Војници), П. Златар (Лакеј, Племић), Ф. Кристић, П. Микалачки, Д. Цветковић (Официри), П. Јерант, В. Јелкић, С. Балаћ (Племићи), Д. Шатрић (Патријарх), Х. Татић, М. Марковић, Ј. Драгаш, Х. Михајловић, Ј. Црњански, В. Сремачки, А. Херетек, Н. Маринковић (Даме). – Изведено 9 пута, глед. 3112.

БИБЛ: Велика Катарина, скица у 4 призора из петроградског живота у XVIII столећу, превео Томислав Танхофер, ркп. у Библиотеци СНП, сигн 366.

ЛИТ: В. Дубравчић, Не о царевима, Дневник, 18. X 1955; Д. Поповић, Две једночинке – Човек судбине и Велика Катарина, Сцена и стварност, НСад 1959, с. 155-161.

А. К.