ВЕЈ Франсис-Алфонс (Francis-Alphonse Wey) – француски новинар, есејист, романописац и драмски писац (Безансон, 12. VIII 1812 – Париз, 10. III 1882). Потиче из старе трговачке куће, која је пореклом из Немачке. Као осамнаестогодишњак је дошао у Париз на студије. Најпре се заинтересовао за сликарство, затим се окренуо новинарству. На париском Универзитету је дипломирао 1834. и одмах је био постављен за приправника у Школи документалиста (École des chartes). Прво његово запажено дело је Деца маркиза де Ганжа (Enfants du marquis de Ganges, 1838). Био је то истовремено и први роман-фељтон у француској дневној штампи. Затим се бавио приказивањем књига и писањем  приповедака. Између 1837. и 1842. прокрстарио је углавном пешице Белгију, Холандију, Провансу, један део Италије и Швајцарске и објавио знатан број путописа. Посебно треба истаћи његове лингвистичке студије. Био је неколико пута председник Удружења француских писаца. Човек широког интелектуалног интересовања, В. се бавио и писањем позоришних комада. В. комедија у четири чина Стела (Stella, 1852) приказана је у Théâtre Français са извесним успехом. Његову шаљиву игру у једном чину Седи с миром (Man soll den Teufel nicht an die Wand malen), коју је са немачког превео Бранко Рајић, СНП је приказало 1876.

С. А. Ј.