ВЕБЕР Карл-Марија (Karl-Maria von Weber) – немачки композитор, пијанист и диригент (Ојтин код Либека, 18. XI 1786 – Лондон, 5. VI 1826). Музику је учио код више учитеља путујући из места у место (Фрајбург,  Салцбург, Беч), између осталих и код Михаила Хајдна и Георга Јозефа  Фоглера. Био је један од најистакнутијих клавирских виртуоза свога времена и утемељивач модерног начина оперског дириговања уз помоћ диригентске палице. Од 1804. ради као директор Опере у Презбургу (Братислава), а затим је диригент Опере у Прагу. Из Прага 1817. прелази у Дрезден, где постаје диригент Немачке опере. Одушевљен идејом стварања немачке националне опере, пише дела у облику народне приче са елементима из живота народа и његових легенди и велике херојско-витешке опере. Већ познат као оперски композитор, В. је тада написао оперу Чаробни стрелац (Freischütz), прву праву немачку националну оперу, која је после извођења у Берлину 1821. своме аутору донела светску славу. Од његових 11 опера, и других многобројних дела која припадају најразличитијим подручјима музике, важнијима се сматрају: опере Чаробни стиелац, Еуријанте и Оберон, затим две симфоније, два концерта за кларинет и оркестар, Концерт за фагот и оркестар, Кончертино за кларинет и оркестар, осам клавирских варијација, међу којима се истичу варијације на руску народну песму Лепа Минка, Бриљантни рондо и Позив на игру. Као мајстор сјајне инструментације са префињеним смислом за разноврсне оркестарске ефекте, дескрипције и суптилног бојадисања, В. је оперском оркестру поверио значајну улогу у оцртавању драмске радње, атмосфере дела, карактеризације ликова и уверљивом дочаравању природе, легендарних и фантастичних призора с  елементима егзотике. Сматра се не само настављачем Глукових традиција него и претходником великог реформатора опере Вагнера. Створио је стилски, формално и садржајно нови тип музичко-сценског дела, у којем је успоставио равнотежу свих елемената драмског израза. На подручју оперског стваралаштва одиграо је значајну и далекосежну улогу, утемељивши не само немачку националну оперу, него и обележавајући пут даљег несметаног развоја националних опера разних европских, а у првом реду словенских народа. Историја музике га сматра оснивачем немачке националне романтичне опере. У СНП су изведени Чаробни стрелац и, у оквиру једног балетског дивертисмана, Позив на игру и Каваљер с ружом.

М. Х.