УРБАНОВА Невенка

УРБАНОВА Невенка – драмска глумица (Стари Бечеј, 28. III 1909 – Београд, 7. I 2007). Завршила је Драмски одсек Глумачко-балетске школе НП у Бгду и после стажирања у том театру 1924. примљена за сталног члана 1925. да би у њему остала све до 1962. Као већина младих глумица, каријеру је започела малим улогама у којима је запажен њен таленат. Особеним темпераментом, чулношћу, сензибилитетом и смислом за емотивна и психолошка обликовања и одсликавања истакла се у међуратном периоду ликовима размажених и ексцентричних заводница, девојака „лаког“ морала или фриволних и демонских жена. У девојкама из полусвета налазила је хумане садржаје и оправдања, а у другима импулсе савремене жене, ослобођене патријархалних и малограђанских схватања. На послератној сцени суверено је владала карактерним, драмским и трагичним ликовима: Рина (Покојник), Леди Ерлин (Лепеза леди Виндермир), Естер Колијер (Дубоко плаво море), Баруница Кастели (Господа Глембајеви), Серафина (Тетовирана ружа) и др. Остварила их је раскошним даром, сценским инстинктом, поетском и драмском снагом, обиљем спољних изражаја и огромном сугестивношћу. Гостовала је на многим сценама – у СНП са Љубишом Јовановићем као Естер Колијер у драми Т. Ретигена Дубоко плаво море (1954). Добитник је Седмојулске награде за Рину у Нушићевом Покојнику (1948), одличја Југословенске радио-телевизије за остварење у Липтоновом чају Р. Константиновића на Фестивалу радио-драме у Љубљани (1964) и Прстена Добрице Милутиновића (1984).

ЛИТ: П. Броз, Теренс Ретиген: „Дубоко плаво море“, Борба, јануара 1954; А-м, Невенка Урбанова и Љубиша Јовановић гостују у Н. Саду, Дневник, 5. VI 1954; Ђ. Ђурђевић, Сусрет са Невенком Урбановом, Република, Бгд, 13. IX 1955; Љ. Сабљић, Обожавана Јулија, Борба, 17. VII 1966; Ђ. Ђурђевић, Слово о Невенки Урбановој, Политика, 15. VIII 1972.

С. Ј.