ТУРИНСКИ Војислав

ТУРИНСКИ Војислав – драмски глумац и оперски певач (Врањево, Банат, 11. I 1884 – Праг, 7. III 1933). Пореклом је из сиромашне сељачке породице. Основну школу и пет разреда гимназије завршио је у родном месту и у Великом Бечкереку (Зрењанину). Као аустроугарски војни обвезник пребегао је у Србију и ступио у манастир Буково код Неготина са намером да се посвети свештеничком позиву. По наговору Бранислава Нушића и Ристе Одавића, обрео се у глуми ступивши у путујуће позориште под управом Ђуре Протића (1901–1902); затим је, 1902–1903, био ангажован у дружини Јевте Душановића, а потом као привремени члан у СНП у НСаду (1904–1906). Од 1906. до 1931. био је, са краћим прекидима, члан Драме и Опере НП у Бгду. Као солист Београдске опере повремено је гостовао и у НСаду. Један је од иницијатора и први уметнички директор београдског Слободног позоришта 1925, од 1925. до 1927. глумац и редитељ НП у Сарајеву. Од 1927. до 1931. био је искључиво члан Драме НП у Бгду. Од сцене се опростио 18. III 1931, обележивши 25-огодишњицу уметничког рада улогом Целестина у оперети Мамзел Нитуш. Као почетник тумачио је мале драмске улоге, а веће је рано добијао у музичко-драмском репертоару, посебно у комадима с певањем, водвиљима и оперетама, захваљујући лепом, сигурном, али недовољно израженом и школованом гласу. Као војник-избеглица у Првом светском рату, отишао је са Крфа у Рим, где је учио певање на конзерваторијуму (1917–1919). У првим сезонама новоосноване Опере НП у Бгду (1920) наступао је у водећим улогама лирског тенора у операма Травијата, Мадам Батерфлај, Боеми, Евгеније Оњегин, Севиљски берберин, Трубадур, Риголето, Вертер и другима. Изгубивши глас због болести, вратио се драми и остварио више епизодних ликова на београдској позорници, а од већих насловни лик у Добром војнику Швејку, којим је начинио животну драмску креацију. Написао је неколико комада без веће вредности, од којих су извођени: Биљана, комад с певањем, и Појео вук магарца, комедија из војничког живота. Т. је веома заслужан као један од пионира српске и београдске оперске сцене.                                                                                                                                                    УЛОГЕ: Лакеј (Дворска милошта), Слуга (Прециоза), Раде (Наши сељани), Војник (Тоска, Сарду), Први сват (Суђаје), Мартин (Код белог коња), Официр (Отаџбина), Први судија (Васантасена), Иван Лазаровић Растаковски (Ревизор), Слуга (Франсијон), Стеван Драгић (Сеоска лола), Добошар (Ђула), Други војник (Шокица), Палко (Риђокоса), Други полицајац (Библиотекар), Жан Плетри (Звонар Богородичине цркве), Ласку (Врачара, Мило), Подрумар (Распикућа), Први кмет (Кнез од Семберије), Управитељ двора (Кин), Други сенатор (Хајдук Вељко), Перовођа (На починак), Русо (Мадам Сан Жен).                                                                ЛИТ: Ј. Хр(аниловић), Сеоска лола, Позориште, НСад 4. XII 1904; Ј. Хр(аниловић), Врачара, Позориште, НСад 7. I 1905; В. Петровић, Војислав Турински, Театрон, 1984, бр. 45/46, с. 69-80.

С. Ј.