ТРИФКОВИЋ Ђура – лекар, председник ДСНП, в. д. управник СНП (Нови Сад, 12/24. IV 1872 – Нови Сад, 6. I 1940). Син комедиографа Косте Т. (в) и Јелисавете Савете рођ. Славнић. Основну школу и Српску велику гимназију завршио је у родном граду, а медицину је студирао на Универзитету у Грацу, где је 24. XII 1897. добио диплому доктора опште медицине. После одслужења војног рока у угарској војсци, од 1. X 1899. до 1. VIII 1900. био је секундарни лекар Државне болнице у Осијеку. Затим је радио као лекар у НСаду. Од 14. X 1904. до 15. V 1907. био је помоћни доживотно именовани лекар, а од 14. V 1907. до 1. III 1919. примаријус Интерног одељења Градске јавне болнице у НСаду. За време Првог светског рата, од 28. VI 1914. до 30. X 1918, служио је у аустроугарској војсци као резервни санитетски капетан прве класе. У послератном раздобљу – 1. III 1919. именован је за управника и примаријуса Интерног одељења Градске јавне болнице у НСаду; када је новосадска болница 1. X 1920. постала државна, министар социјалне политике и народног здравља Краљевине СХС именовао га је за шефа Интерног одељења и управника исте болнице. На овој другој дужности остао је до 30. XII 1930, када је, по своме пристанку, разрешен функције управника и утврдио се на положају шефа унутрашњег одељења Државне болнице у НСаду; на тој дужности је остао до смрти. Т. је од почетка своје лекарске каријере учествовао у јавном и друштвеном животу НСада, нарочито позоришном: од 1905. је био члан ДСНП, од 1906. до 1907. је заменик члана, а од 1908. до почетка 1924. члан УО ДСНП. У том својству је, после Главне скупштине ДСНП одржане 16/29. IX 1909, изабран за председника ПО. После одласка Жарка Савића (в) са положаја управника, од 31. XII 1913. обављао је и врховни надзор над трупом СНП, на којој га функцији затичу и ратни догађаји 1914. Предосећајући да ће у ратним приликама Позоришту бити онемогућен рад, као председник ПО и вршилац дужности управника, 1. VIII 1914. распустио је српску народну позоришну дружину. По завршетку Првог светског рата, као председник Одсека и в. д. управника којем су функције мировале због ратних прилика, предузео је мере да обнови глумачки ансамбл и оживи рад СНП. На првој послератној седници УО ДСНП, 23. XII 1918, замољен је да као вршилац дужности управника настави започети рад. Уз помоћ Милоша Хаџи-Динића (в) и Димитрија Спасића (в) успео је да формира глумачки ансамбл, тако да је СНП 25. I 1919. почело поново да ради. Извршивши задатак, отишао је у Бгд министру просвете да тражи да се у СНП постави стручно лице за управника. Истовремено, 15. III 1919, УО ДСНП га је, на његову молбу, разрешио дужности в. д. управника. Т. је дубоко веровао да ће се подржављењем СНП на најповољнији начин решити егзистенцијална питања најстаријег југословенског театра, али се убрзо уверио да се његове наде неће остварити. Пошто је на Ванредној скупштини ДСНП 16. IX 1920. био изабран за председника ДСНП, уложио је много напора да Друштву, одвојеном од Позоришта, нађе место у културном животу НСада и Војводине и усмери га на нове области друштвеног деловања. Разочаран у последице етатизације, био је један од најодлучнијих заговорника да ДСНП, и поред постојања државног, обласног НП у НСаду, поново образује своју трупу која би гостовањима задовољавала потребе позоришног живота у осталим већим и многим мањим местима у Војводини. То се и остварило у јесен 1921, односно почетком 1922. Заузет многим другим обавезама, нарочито у болници, поднео је оставку на положај председника ДСНП, која му је и уважена на Главној скупштини ДСНП 31. XII 1922. Том приликом је изабран и за почасног члана Друштва. Остао је, међутим, члан УО још нешто више од г. дана, али се после Главне скупштине ДСНП одржане 17. II 1924. дефинитивно повукао из његових редова и до краја живота се више није налазио у његовом кругу. Са изузетком ратног периода, скоро петнаест г. је био ангажован на пословима ДСНП и самога СНП обављајући у њима многе одговорне послове: председник ПО, председник ДСНП и в. д. управника. За његово време остварена је турнеја СНП по Босни и Херцеговини (1912), пензионисан је Пера Добриновић (1912), ангажован Милан Беговић за драматурга (1913), организовано прво гостовање СНП у Згбу и на Сушаку (1913) и донет нови Устав ДСНП (1920), други после онога из 1862 (који је одобрен тек 1865). Био је и један од иницијатора да Друштво организује прославу 60-огодишњице СНП (1921). Још 1919, у једном чланку у „Застави“, позивајући се на националну мисију коју је СНП имало у прошлости, залагао се за подизање нове позоришне зграде, истицао улогу редитеља у припреми представе и изјашњавао се против оперете. Забринут због управничке кризе у трупи ДСНП (П. Крстоношић, 1923), јавно је предложио да трупа обустави рад а да Друштво финансира гостовања етатизованог НП у околини НСада. Угледан лекар и ауторитативна личност, у своме раду у позоришном животу НСада, и поред неповољних околности и повремених колебања и недоумица, имао је лепих успеха. Био је одликован Орденом Светог Саве III реда. Написао је позоришни комад Идеали, који му је СНП први пут извело у Суботици 1912; његови преводи с немачког такође су били приказивани у СНП: Кад човек стари О. Блументала (1907) и шаљива игра Веверица Л. Ленца (1913). У СНП му је извођен и превод Молијеровог Жоржа Дандена (1913). Оригинални Т. комад Идеали, до којег је много држао, ни у ком погледу није успело драмско дело. БИБЛ: Ф. Хофман, Невоља га дотерала, приповетка за децу, прев. Ђ. К. Т., НСад 1891; са Д. Радићем, Извештај о стању Српског народног позоришта, НСад 1907; Идеали, позоришна игра, НСад 1913; Наше позориште, Застава, 1919, бр. 114, с. 1–2; Друштво за Српско народно позориште, Застава, 1923, бр. 160. ЛИТ: М. Предић, Ђура Трифковић – Идеали, позоришна игра, ЛМС, 1913, књ. 296, с. 72–75; А-м, Синоћ је у позоришту приказана позоришна игра „Идеали“, Застава, 1913, бр. 252, с. 2; А-м, Друштво за Српско народно позориште, Застава, 1920, бр. 222, с. 3; Друштво за Српско народно позориште – Споменица 1861-1921, НСад 1921, с. 41; А-м, Скупштина позоришног Друштва, Застава, 1923, бр. 7, с. 3.
Л. Д.