ТОДОРОВИЋ Пера

ТОДОРОВИЋ Пера – политичар, публициста и књижевник, преводилац са руског и француског (Водице код Смедерева, 2. V 1852 – Београд, 24. X 1907). Учио је гимназију у Бгду и трговачку школу у Пешти. У Цириху, где је студирао педагогију, упознао се са руском револуционарном емиграцијом, па је друговао и са Бакуњиним. Вративши се у Србију, постао је следбеник идеја Светозара Марковића и упустио се у сарадњу са његовим листовима. Уређивао је први социјалистички часопис код нас – „Рад“. У Крагујевцу је 15. II 1876. организовао манифестацију поводом победе социјалиста на општинским изборима – тзв. „Црвени барјак“. Као добровољац храбро се борио против Турака. Накнадно осуђен због „Црвеног барјака“, побегао је у НСад, где је издавао социјалистички оријентисан часопис „Стража“, што га је приморало да поново бежи, овог пута у Париз. Када је помилован (1881) вратио у Србију, где је одмах прионуо да организује Радикалну странку. Г. 1883. био је затворен због Тимочке буне; 1886. краљ Милан Обреновић га је ослободио и понудио му савез са Напредњачком странком. Радикали су тај савез одбили а Т., који га је прихватио, сматрали за отпадника. Једно време је радио као комесар Народне банке, па као начелник Министарства привреде. Потом се посветио искључиво публицистици и књижевном раду. Сем поменутих, издавао је и листове „Радикал“, „Мале новине“ и „Огледало“. Важио је за једног од најбољих српских новинара свога доба; био је вешт и оштар полемичар и памфлетист. На пољу књижевности – писао је историјске романе и чланке о руским реалистима. Борећи се против романтизма, а за реализам у српској књижевности, страсно је пропагирао естетичку мисао руских револуционарних демократа – Чернишевског, Доброљубова и Писарева, а у Њекрасову, Шчедрину и Михајловском видео је њихове наследнике. Стваралаштво Гогоља, Тургењева и Шчедрина препоручивао је као парадигму за српску књижевност. У том циљу је и сам преводио Гогоља и Тургењева. Гогољев Ревизор је у Т. преводу први пут изведен у СНП 6. III 1904. у Сомбору. У овом, незнатно коригованом, преводу Ревизор је извођен и после Другог светског рата.

БИБЛ: Никола Гогољ, Ревизор, прев. П. Т., НСад 1880; И. С. Тургењев, Новина, прев. П. Т., НСад 1878; Дневник једног добровољца, Бгд 1881; Уништење естетике (по Чернишевском и Писареву), Бгд 1882; Живот и трулеж, Бгд 1882; Силазак с престола, Бгд 1889; Смрт Карађорђева, Бгд 1928.

ЛИТ: Х. О. (Л. Пачу), Ревизор, шаљива игра у пет чинова, Стража, фебруар 1879, с. 315-319; М. Иванић, Помен Гогољу о педесетогодишњици његове смрти, Нова искра, 1902, бр. 4, с. 151-155; С. Јовановић, Пера Тодоровић, Бгд 1908; Д. Николајевић, предговор роману Смрт Карађорђева, Бгд 1928; В. Нинчић, Пера Тодоровић, Бгд 1956; В. Вулетић, Светозар Марковић и руски револуционарни демократи, НСад 1964; В. Калезић, Негаторски дух Пере Тодоровића, у: Критички спорови, НСад 1969, с. 15-31; В. Вулетић, Н. В. Гогољ и српска књижевна оријентација пре једног века, Зборник Матице српске за славистику, 1976, бр. 10, с. 27-61; Л. Перовић, Пера Тодоровић, Бгд 1983.

Б. Кс