ТИКВИЦКИ Бела

ТИКВИЦКИ Бела – оперски певач, баритон (Суботица, 22. VI 1913 – Сента, 10. VII 1987). Завршио је трговачку академију 1939. и средњу музичку школу „Исидор Бајић“ у НСаду 1950. Пре рата је у Суботици певање учио приватно и почев од 1933. повремено јавно наступао. Од ослобођења до 31. X 1949. био је члан Драме ХНК у Суботици, од 1. XI 1949. до 30. IX 1950. члан Опере СНП у НСаду, од 1. XII 1950. до 31. XII 1954. поново у Суботици, али као солист Опере; г 1954. је због болести грла престао да наступа као певач, па је предавао у Музичкој школи у Суботици до пензионисања, 1973. Исте г. је добио Признање Удружења музичких уметника Србије, а 1977. Награду „Исидор Бајић“. Бавио се и хорским дириговањем, као и компоновањем и аранжирањем хорских дела. Његови синови Дарко (флаута) и Хрвоје (виолончело) били су чланови Оркестра СНП.

УЛОГЕ: Конзул (Мадам Батерфлај), Скарпија (Тоска).

ЛИТ: А. Еберст, Музички бревијар Војводине, НСад 1972, с. 119.

В. В.