ТЕОДОСИЋ Бранко – биографски неидентификована личност међуратне публицистике. У чланку Биланс једног пословања. Културни рад др. Бранка Теодосића Марко Ристић (са супотписом Радована Зоговића) каже да он: „није ни др., ни Теодосић, иако је можда Бранко“ („Наша стварност“, 1937, бр. 7-8). Његово основно својство је „суштаствена неморалност“. У свом „Часопису живих“ објавио је под својим именом чланак О нашој такозваној социјалној литератури преписујући чланак М. Ристића Против модернистичке књижевности, али тако да о социјалној литератури каже тачно оно што М. Ристић приписује грађанској модернистичкој књижевности; плагијатор је и фалсификатор. „Од безбројних Теодосићевих плагијата ово је само један пример“. Као мистификатора и агентпровокатора помиње га на више места и М. Крлежа у свом Дијалектичком антибарбарусу. Г. 1933-1934. издавао је и уређивао „Часопис живих“ (у Згбу); у исто време а и доцније издавао је повремену библиотеку „Стварност“ (у Бгду). И у часопису и у брошурама библиотеке „преводио“ је и редиговао текстове Маркса, Енгелса и Лењина изврћући им смисао. Тако је издао Бухаринову студију Теорија историјског материјализма и Енгелсову Лудвиг Фојербах и крај класичне немачке филозофије. Г. 1939. издао је Зборник 39, у којем је преваром окупио низ познатих књижевних и публицистичких имена, махом са левице, позивајући их на сарадњу писмом које је тобоже написао и потписао Тоне Селишкар, а позивајући се и на Крлежу. Ту махинацију резоткрили су Авдо Хумо и Пуниша Перовић чланком Пословање Бранка Теодосића („Млада култура“, 1939, бр. 2), као и Михаило Рајковић чланком Разуме се, Теб је у питању („Радничке новине“, 1939, бр. 8), а тај скандал помиње и Крлежа у Дијалектичком антибарбарусу. По злу га, цитирајући Крлежу, помиње и Коча Поповић у полемичком чланку Ратни циљеви „Дијалектичког антибарбаруса“. Сем у свом „Часопису живих“, објављивао је, махом чланке и књижевне критике, где год би га примили, као у публикацијама „Видик“ (1932), „Нови лист“ (1937), „Радник“ (1937), „XX век“ (1938, 1939). Потписивао се шифрама Теб и Б. Б. Т., а у сачуваном тексту једног писма из 1936. упућеног темишварском часопису „Живот“ тврди да су његови псеудоними Н. Марковић и Н. Костин, за које је утврђено да их лажно присваја – први псеудоним је „једног младог београдског публицисте“, а други Васе Богданова. Једно време (1936) живео је на Палићу код Суботице – одатле су адресирана нека његова писма. СНП је 1933. изводило његов превод комада Брачна математика Сомерсета Мома.

Б. Кв