ШРАЈБЕР Алојз-Вилхелм (Aloys Wilhelm Schreiber)

ШРАЈБЕР Алојз-Вилхелм (Aloys Wilhelm Schreiber) – немачки учитељ, професор естетике, дворски историчар, путописац, књижевник и драмски писац (Бил Баден, Немачка, 12. X 1761 – Ос, Баден Баден, Немачка, 21. X 1841). Отац Игнац је био трговац и имао је деветоро деце. Ш. је по завршеној гимназији у Баден-Бадену од 1781. студирао теологију у Фрајбургу. Г. 1874. је почео да предаје естетику у својој негдашњој гимназији; од 1788. је кренуо да се бави трговином (као исплативијом), а онда му се посрећило да буде примљен за кућног учитеља код грофовске породице Вестфален-Фирстенберг у Мајнцу. Са својим учеником – младим грофом је од 1790. путовао од Стразбура до Источног мора, 1791. пловио Рајном и све време писао путописе. За професора класичне литературе баден-баденског Лицеја именован је 1801, а од 1804. до 1813. је предавао естетику на Универзитету у Хајделбергу, где је 1807. промовисан у доктора филозофије. Спријатељивши се са сином декана хајделбершког Универзитета Х. Фосом, препоручен је за дворског историчара у Карлсруеу, где је дочекао пензију 16. IX 1925. Идуће г. се вратио у свој крај, у Ос, где је остао до краја живота. Осим филозофских, политичких, путописних и историјских текстова, опробао се и пишући за позориште: Утвара (Das Gespenst, 1789), Невеста под велом (Die Braut im Schleier, 1789), оперета Харфа (Die Harfe, 1793) и др.; објавио је и Dramaturgische Blätter у шест томова. У СНП су изведена три његова четворочина комада: 1881. Језуита и његов питомац у преводу Адама Мандровића и, у преводу Јована Максимовића, 1890. Курјак и јагње и 1891. Неће варошанку. Како су преводиоци делимично посрбили имена улога и вероватно у потпуности променили наслове у односу на изворне, немогуће нам је утврдити о којим се оригиналним комадима ради.

В. В.