СУВЕСТР Емил (Emile Souvestre) – француски романописац и драматичар (Морлекс, Бретања, 15. IV 1806 – Париз, 5. VII 1854). Отац му је био инжињер, па је било планирано да и он крене очевим стопама. Али С. се, чим му се указала прилика да сам бира, одлучио за правне науке. Као двадесетогодишњак обрео се у Паризу и врло брзо је успео да му комад Опсада Мисолонга (Le Siège de Missolonghi, 1826) буде прихваћен за извођење и штампање; међутим, политичко-дипломатски разлози су превагнули и комад је остао у рукопису. Затим се настанио у Нанту, где је, један за другим, основао неколико провинцијских часописа. Живео је неко време и у Рену, у којем је уређивао лист „Finistère“. Најзад је (1848) постао професор административног стила у Административној школи у Паризу и почео је да ниже успехе као писац. Оставио је велик број дела. У Каталогу париске националне библиотеке попис његових радова заузима пуних 14 двостубачних страница. Писао је романе, позоришне комаде и поучна дела. Инспиришући се родном Бретањом, био је, као романописац, радо читан. Нека су му дела доживела и више издања. Најпознатији су му романи: Бретонски дом (Le Foyer Breton, 1845), Последњи Бретонци (Les Derniers Bretons, 1845) и, нарочито, Филозоф под крововима (Un Philosophe sous les toits, 1850). Као позоришни писац огледао се у комедији, комедији-водвиљу и драми, највише сам, али и у сарадњи. Сарадници су му били: Ежен Буржоа, Дибоа-Давен, Брин и Ернест Блум (в). Од укупно двадесет његових позоришних дела истичу се: драма Богаташ и сиромах (Le Riche et le pauvre, 1837), комедија Ујка Батист (L’Oncle Baptiste, 1842), комедија-водвиљ Парижанка (La Parisienne, 1844), драма Греси младости (Les Péchés de la jeunesse, 1850). Комади написани у раној младости сакупљени су му у посебној књизи (Thêatre de la jeunesse, 1860). Но, и поред толике продуктивности, тешко је рећи да је драмским радом оставио дубљи траг. По некима је чак тај рад био без икакве вредности. Што се тиче С. поучних дела, изгледа да је његов напор да брани истине из области морала у знатној мери шкодио његовој оригиналности и инвентивности. СНП је 1869. под насловом Фабричар приказало његову комедију у три чина Henri Hamelin (1838), коју је, према преради Ота Девријена, са немачког превео Јован Стефановић Виловски.

С. А. Ј.