СУСРЕТ(И) ПОЗОРИШТА ВОЈВОДИНЕ – редовна годишња манифестација војвођанских професионалних позоришта која се, са мањим прекидима, одржава од 1947. До 1959. је организована под називом Фестивал позоришта Војводине. Први пут је одржана у НСаду од 12. IV до 30. V 1947. Наредне, 1948, поново је одржана у НСаду, а после тога се организује наизменично у војвођанским градовима у којима постоје стална професионална позоришта. Иницијативу за њено одржавање дало је Повереништво за просвету Главног извршног одбора Скупштине Војводине. Оно је бринуло о њеној организацији до 1951, заправо до почетка деетатизације позоришне делатности у нашој земљи. Наредних неколико г. настају прекиди у одржавању С. јер је организовање препуштено самим позориштима која тек стичу навику да плански и систематски негују међусобну сарадњу. Од 1960. бригу о организовању манифестације преузима Стално саветовање војвођанских позоришта које је те г. установљено на састанку представника позоришта одржаном у Вршцу. Од 1969. надлежност преузима Заједница професионалних позоришта Војводине, тада основана у НСаду. У току првих пет г. постојања у програму суделују искључиво војвођанска професионална позоришта, прве г. са по три, а наредне четири г. са по две представе (изузев тадашњег Војвођанског народног позоришта, које прве г. није учествовало у програму). Касније је учешће војвођанских позоришта сведено на једну представу. Упоредо с тим у програм се укључују представе позоришта изван Војводине, из земље и иностранства. Временом ова манифестација добија све изразитији такмичарски карактер. Од 1959. се на њој редовно додељују новчане награде за најбоља уметничка остварења која у оквиру њеног програма прикажу позоришта из Војводине. Смисао и циљеви С. су вишеструки: интензивирање позоришног живота средина у којима се одржавају, пропагирање и популарисање драмске уметности, омогућавање непосредне размене стваралачких искустава међу позориштима, подстицање њихове сарадње и учвршћивање међусобне повезаности и заједништва, додељивањем награда стимулисање уметничких прегнућа глумаца, редитеља, сценографа, костимографа и других уметничких сарадника у раду на представама. Путем гостујућих представа негује се сарадња и успостављају се непосредни контакти са позориштима изван Војводине. Као гости у програму манифестације учествовали су театри из Бгда, Згба, Титограда, Приштине, Осијека, Зенице, Ниша, Крагујевца, Лесковца, Титовог Ужица, Шапца и Пирота, као и театри из иностранства – из Сегедина и Кечкемета (Мађарска), Темишвара, Решице, Тиргу Муреша и Клужа (Румунија) и Бјалистока (Пољска). Опера и Балет СНП су стални гости, као и Драмски одсек Академије уметности у НСаду и аматерска позоришта словачке, румунске и русинске народности. Већ од 1953. програм је обогаћиван и другим културним и уметничким садржајима: књижевним приредбама, изложбама, концертима, стручним саветовањима, предавањима и сл. Од 1969. се публикује билтен који бележи сва важнија збивања за време трајања С. Редовно се организују јавни разговори о представама приказаним у такмичарском делу. У раду оцењивачких комисија учествовао је велик број угледних позоришних стручњака (драмских писаца, редитеља, глумаца, сценографа, критичара и др.), међу којима су били и: Младен Лесковац, Бошко Петровић, Тодор Манојловић, Мата Милошевић, Мира Ступица, Миленко Шербан, Бранко Плеша, Боро Драшковић, Ласло Патаки, Ференц Деак, Богдан Чиплић, Момчило Миланков, Ђорђе Лебовић и други. Манифестација је у НСаду одржана 1947, 1948, 1961. и 1981, у Суботици 1949, 1953, 1960, 1965, 1969, 1973, 1977. и 1982, у Зрењанину 1950, 1959, 1964, 1968, 1972, 1976, 1980. и 1986, у Сомбору 1951, 1957, 1961, 1966, 1970, 1974. и 1983, у Вршцу 1956, 1963, 1967, 1971, 1975, 1979. и 1984. и у Панчеву 1978. и 1985. Није одржана 1952, 1954, 1955. и 1958. СНП је учествовало са следећим драмским представама: 1948. Девојка без мираза, 1949. Вуци и овце, 1950. Ожалошћена породица и Вишњик, 1951. Дубровачка трилогија, 1953. Леда, 1956. Скендербег, 1957. Војводина и Коломба, 1959. Тетовирана ружа, 1960. Покондирена тиква, 1961. Иркутска прича, 1963. Интимне приче, 1964. Просјачка опера, 1965. Свет, 1966. Фамилија Софронија А. Кирића, 1967. Трактат о слушкињама, 1968. Месечина за несрећне, 1969. Зона Замфирова, 1970. Адам и берберин први људи, 1971. Наш град, 1972. Да ли је могуће, другови, да смо сви ми волови, 1973. Шума која хода, 1974. Вучјак, 1975. Покондирена тиква, 1976. Зли дуси, 1977. Гастарбајтер опера, 1978. Инспекторове сплетке, 1979. Коме откуцава часовник, 1980. Преноћиште (представа уврштена у програм али није приказана), 1981. Долња земља и Лов на дивље патке, 1982. Дом Бернарде Албе и Слике жалосних доживљаја, 1983. Земља и Раванград, 1984. Човек је човек, 1985. Дон Жуан и 1986. Стриптиз. Оперске и балетске представе СНП које су изведене у оквиру С.: 1948. и 1949. Еро с онога свијета, 1950. Шехерезада, Пајаци и Продана невеста, 1951. Трубадур и Охридска легенда, 1953. Кармен и Лучија од Ламермура, 1957. Тоска, Травијата и Бахчисарајска фонтана, 1959. Лучија од Ламермура, 1960. Кармен, 1961. Женидба Милошева, 1963. Жизела, 1964. Триптихон, 1966. Набуко, 1967. Продана невеста, 1970. Вердијево вече, 1971. Лучија од Ламермура, 1973. Травијата, 1975. Јама, 1976. Кармен, 1977. Лучија од Ламермура, 1978. Самсон и Далила, 1979. Ромео и Јулија, Болеро, Рапсодија у плавом и Американац у Паризу, 1981. Отело, 1982. Сви смо ми једна партија, 1983. Трубадур, 1984. Силфиде и Бал кадета.

ЛИТ: 20 сусрета позоришта Војводине, НСад 1970; 30 сусрета позоришта Војводине, НСад 1980; Д. Пенчић-Пољански, 55 (сусрета) фестивала позоришта Војводине, НСад 2005.

М. Кш.