СТОЈАНОВИЋ-СЛОВЕНСКИ Петар

СТОЈАНОВИЋ-СЛОВЕНСКИ Петар – драмски глумац (Пожаревац, 15. VII 1924 – Београд, 5. XI 2002). Основну школу и гимназију завршио је у родном граду. Студирао је на Правном факултету у Бгду. Већ као шестогодишњак наступао је у дечијим улогама на сцени НПДбС у Пожаревцу. Глумио је и у дечијем Родином позоришту у Бгду од 1938. до 1941. Члан НП у Бгду био је од 1942. до 1944, Градског позоришта у Јагодини 1944/45, Градског позоришта у Бгду 1945, СНП у НСаду од 1. IX 1945. до 31. VIII 1947, а од 1. IX 1947. постао је члан новооснованог Југословенског драмског позоришта у Бгду. Под уметничким презименом Словенски наступао је од 1946. („кумовао“ је Лука Дотлић – да би се разликовао од имењака и презимењака који је већ постојао у југословенском глумишту). С. је био глумац несумњивог талента и знатних и разноврсних креативних и изражајних могућности. Његова изванредна дикција и лакоћа говора, као и природно и једноставно држање на сцени, определили су га претежно на конверзационе улоге тзв. салонског типа и финијег карактерног фаха, у класичној и салонској комедији, где је испољио смисао за стилизацију и склоност за ведрину, иронију и сатиру. Наступао је повремено на радију, телевизији, филму и често на естрадним сценама као водитељ. Под крај каријере бавио се и режијом. Награђен је Златним прстеном листа „Наша сцена“ за дикцију у улози Ијона (Јован Христић: Чисте руке) на Стеријином позорју 1961.

УЛОГЕ: Сенечка Перчаткин (Туђе дете), Лубен (Жорж Данден), Деметрије (Сан летње ноћи), Пандур (Коштана), Максим (Ђидо), Милан Ружић (Ивкова слава), Валер (Тартиф), Иван Кузмич Шпекин (Ревизор), Андреј Андрејевич Њуњин (Свадба), Василије (Покондирена тиква), Онај што носи панораму (Два цванцика), Мистер Хемп (Мисија мистер Перкинса у земљи бољшевика), Американац (Оклопни воз), Миле (Покојник), Пуба Фабрици Глембај (Господа Глембајеви).

ЛИТ: Б. Петровић, „Туђе дете“ од В. Шкваркина, СВ, 22. VII 1945; Б. Чиплић, „Мисија мистер Перкинса у земљи бољшевика“, СВ, 13. XII 1945; М. Рајковић, Премијера Нушићевог „Покојника“, СВ, 17. XII 1946; А-м, Ангажовање чланова Војвођанског народног позоришта, ВС, 1947, бр. 8, с. 18; М. Татић, Моји први кораци, Позориште, НСад, 1971, бр. 7, с. 14; Р. Веснић, Поводом премијере „Лаже и паралаже“ у ЈДП-у, Позориште, НСад, 1974, бр. 6, с. 19.

С. Ј.