СТОЈАНОВИЋ Владимир – драмски глумац (Улцињ,  8. V 1931 – Нови Сад, 4/5. II 2012). Отац Косто, службеник, мајка Зорка, рођ. Вујовић, домаћица. Основну школу завршио је у родном граду. Г. 1949. био је запослен као службеник финансијске струке у Улцињу. Средњу глумачку школу похађао је и завршио у Сарајеву (1950-1954). На Факултету драмских уметности у Бгду (Одсек за организацију позоришне делатности) дипломирао је 1977. Био је члан НП у Титограду (од 1. IX 1956. до 31. VIII 1959), НП у Мостару (од 1. IX 1959. до 15. VIII 1963), НП у Сомбору (од 16. VIII 1963. до 15. VIII 1969). Од 16. VIII 1969. био је глумац у Драми СНП све до 5. III 1980, када је именован за директора Техничке службе СНП. Од 28. II 1982. до 31. III 1990. радио је као стручни сарадник у Градском СИЗ културе НСад. У СНП се вратио 1. IV 1990, овог пута као продуцент и организатор у Маркетингу, где је дочекао пензију – 2. X 1995. Као глумцу најзначајнија су му остварења: у Мостару Хемон у Софокловој Антигони а у Сомбору Дон Јере у Маринковићевој Глорији и Димитрије у Браћи Карамазовима Ф. М. Достојевског. У СНП није имао запаженијих сценских остварења; играо је мало и није изборио своје место које би му припадало по ранијој репутацији. Као упечатљиве и сугестивне издвајају се само његове улоге: Лазар Маргетић у Вучјаку и Богуновић у представи Да ли је могуће, другови, да смо сви ми волови.

УЛОГЕ: Милан (Пошто-пото посланик), Марко, Први агент (Поглед с моста), Џек Барнстејбл (Сексирама), Портос (Три мускетара), Тужилац (Флора господина Флоријана), Бановић Страхиња, Максим Црнојевић (Јавленија и позорја), Стражар, Десетар, Поручник Дуб (Добри војник Швејк), Богуновић (Да ли је могуће, другови, да смо сви ми волови), Сликар (Посета старе даме), Јова поп-Арсин (Госпођа министарка), Лазар Маргетић (Вучјак), Феђка (Зли дуси).

БИБЛ: Идејна и кадровска политика у Драми СНП-а, 1975, бр. 5, с. 4-5; Стеријина „Покондирена тиква“, Позориште, НСад, 1976, бр. 2, с. 10, бр. 3, с. 10; Дванаест заповести, Позориште, НСад, 1977, бр. 10, с. 7; Моје схватање савременог сценског израза, Позориште, НСад, 1978, бр. 4, с. 7-8; Сарадња радних организација и сценско-уметничких делатности, Позориште, НСад, 1978, бр. 5-6, с. 19.

ЛИТ: М. Петковић, Трагања Владе Стојановића, Позориште, НСад, 1969, бр. 2, с. 14; К. Савић, Представа у фоајеу „Бен Акибе“, Позориште, НСад, 1972, бр. 7, с. 9; Д. Пенчић-Пољански, „Вучјак“ на сцени СНП, Позориште, НСад, 1974, бр. 6, с. 18; К. Савић, Позориште је саставни део друштва, у: Глумцима с љубављу, НСад 1980, с. 78-79.

З. Т. Ј.