БРКОВИЋ Ђорђе – помоћник управника (Цетинград, срез слуњски, Хрватска, 14. VI 1917 – Нови Сад, 5. III 2007). Отац му је био учитељ, те је већ 1917. са породицом прешао у сремско село Буђановци, а затим је премештен у Винковце, у којима је Б. одрастао и завршио нижу гимназију. Учитељску школу је похађао у Вршцу, Чаковцу, Згбу (где је 3. IX 1939. рањен као учесник уличних демонстрација против рата), Петрињи и Сомбору да би је завршио 1941. у Бгду. Окупацију је провео у Бгду и Рачи Крагујевачкој као васпитач у дечјим домовима. После ослобођења водио је прву дечју колонију у Честерегу код Зрењанина. Јула 1945. запослио се у НСаду најпре као управник дома „Сајлово“ (до 1947), затим секретар градског Савеза културних друштава (до 31. X 1949), а од 1. XI 1949. до 31. VII 1952. је помоћник управника СНП. Од 1. VIII 1952. је управник позоришта у Сремској Митровици, па у Зрењанину, а од 1956. је поново у НСаду: секретар и управник Радничког универзитета до 1961, када је основао Центар за социјални рад, а 1975. је учествовао у стварању првог југословенског Дечјег села у Сремској Каменици. Као генерални секретар друштва за бригу о овој хуманитарној установи дочекао је пензију 1978. Супруга му је глумица Драгица рођ. Синовчић (в) а њихов син Војислав као композитор живи у Бечу. Дошавши у СНП пред крај мандата управника Богдана Чиплића (в), помагао је управнику Јовану Коњовићу (в) да у театру одржава нормалан и успешан рад и дочекао управницу Олгу Стокановић-Арсенијевић-Перић (в). За три г. ово троје управника је у њему имало поуздану помоћ и подршку упркос нагомиланим проблемима које је СНП имало консолидујући се у поратном времену.

В. В.