СЕЛИНСКИ Феодор/Фјодор Георгијевич (Фёдор Георгиевич Селинский) – капелник (Севастопољ, 1874 – Русе, Бугарска, 1957). Од 1924. до јесени 1927. био је ангажован НП у НСаду, где је водио хорове и оркестре у оперским, оперетским и драмским представама са музиком. Музички рецензенти су га хвалили као вештог и доброг капелника истичући његову савршену музикалност, надмоћно разумевање посла и диригентску сигурност и поузданост. Из новосадског НП је 1927. отишао за диригента у један београдски биоскоп. Од 1929. је дириговао Симфонијским и Естрадним оркестром Радио-Бгда до 1949, када се иселио у Бугарску.

ДИРИГОВАЊА: Корневиљска звона, Лепа Јелена, Сеоска лола, Флорентински шешир, Шумарева криста, Холандска женица, Богојављенска ноћ, Луксембуршки гроф, Фраскита, Риголето, Лепа Галатеја, Пољачка крв, Гејша, Травијата, Игра у срећу, Грофица Марица, Слепи миш, Севиљски берберин, Шева, Бајадера, Орлов, Перикола, Adieu, Mimi, Клокло.

ЛИТ: А-м, A cornevillei harangok, Délbácska, 24. VI 1924; О. С(уботи)ћ, „Лепа Јелена“ (премијера), Застава, 23. XI 1924; А-м, Гостовање новосадске Опере и Оперете, Нова северна пошта, Суботица, 30. XII 1924; О. С(уботи)ћ, „Шумарева криста“ (премијера), Застава, 1. III 1925; А-м, Народно позориште у Новом Саду, Comoedia, 1925, бр. 29, с. 6; Д. Н., Преглед последњих премијера, Родољуб, НСад, 1925, бр. 12, с. 4; Рене, „Холандска женица“, Јединство, 5. IV 1925; А-м, Frasquita, Délbácska, 20. VI 1925; Б. Ј., „Фраскита“, Јединство, 21. VI 1925; А-м, Игра у срећу, Нови Сад, 1926, бр. 4, с. 7; Р., Гостовање Новосадске оперете, Књижевни север, Суботица, 1926, св. 1, с. 34-35; A. Miklautz, Gräfin Maritza, Deutsches Volksblatt, 27. II 1926; А-м, „Бајадера“ у новосадском Народном позоришту, Нови Сад, 1926, бр. 38, с. 5; A. Miklautz, „Der Orlow“, Deutsches Volksblatt, 27. X 1926; А-м, „Перикола“ – буфо-опера од Ж. Офенбаха, Нови Сад, 1926, бр. 48, с. 7; А-м, Рад новосадског Народног позоришта у минулој сезони, Нови Сад, 1927, бр. 24, с. 1.

В. В.