САВОАР Алфред (Alfred Savoir)

САВОАР Алфред (Alfred Savoir) – француски драмски писац (Лођ, Пољска, 23. I 1883 – Париз, 26. VI 1934). Отац му је био Пољак и право би му презиме било Познански (Posznańsky). Писао је лаке комедије, оне што се некад оправдано а некад неоправдано називају булеварскима. Истина, није оставио дела трајније вредности, али је своје комедије компоновао с много рутине и сценске вештине. Између два рата написао је низ позоришних комада (не увек сам) „танане опсервације, каткад сировога дијалога“. Све су му комедије у традиционалном стилу, ни боље ни горе од осталих сличних врста. Али он „воли да се забавља и озбиљним темама, и да се труди да продре до једне дубље људске истине“. Покушао је, на пример, да напише и авангардну комедију (Статист веселости, Укротитељ, Он – 1930), али у томе није у потпуности успео. У сарадњи с Фр. Нозијером драматизовао је Кројцерову сонату (La sonate à Kreutzer Л. Н. Толстоја (1910) и Вечног мужа Ф. М. Достојевског (изведен 1912, у позоришту „Антоан“, под управом Фирмена Жемијеа). СНП је извело његова дела: Осма жена, Кројцерова соната (са Ф. Нозијером), Нова Елојза и Пред смрћу.

БИБЛ: Трећи прибор (Le troisième couvert, 1906), Крштење (Le baptême, 1907, са Ф. Нозијером), Пред смрћу (Devant la mort, 1920, с Л. Маршаном), Раскошна жена (1921), Осма жена (La huitème femme, 1921), Банк! (La Banco, 1922), Кројачица из Линевила (La couturière de Lunéville, 1923), Нова Елоиза (La Nouvelle Héloïse, 1923) Како жена хоће (1924, као сарадник Е. Реја), Велика војвоткиња и слуга са спрата (Grande-Duchesse et le garçon d’ étage, 1924), Човек (1926), Паси 00-13 (Passy 08-45, 1927), Мала Катерина (1930), Укротитељ (1930), Кумова слама (1933), Марија (1933), Сеоска посластичарница (1933).

ЛИТ: С. Петровић, Алфред Савоар, у: У позоришту, Бгд 1928, с. 128-131; В. Глигорић, Осма жена, у: Биће позоришта, НСад 1977, с. 63-64.

Ж. П.