САВИЋ Гавра

САВИЋ Гавра – драмски глумац и редитељ (Нови Сад, 1/13. III 1854 – Загреб, 29. VI 1919). Отац му се звао Мита а мати Марија. Млађи је брат Катице Савић (в), која је од 1869. до 1872, до удаје, била глумица СНП. Основну школу и трговачку струку изучио је у НСаду и неко време био помоћник у трговини мануфактурном робом. Поткрај 1873. напустио је трговину и у Илоку ступио у путујућу позоришну дружину Ђорђа Пелеша. Крајем 1874. био је ангажован у НП у Бгду, где је остао до септембра 1877, када је, на препоруку Тоше Јовановића, прешао у загребачко ХНК. Тамо је је дебитовао 1. X 1877. улогом Гојака у Боговићевом Стјепану, посљедњем краљу босанском. Последњи пут је наступио као Радмио у Гундулићевој Дубравци 1909, а затим се, због болести, повукао са сцене. У сезони 1899/1900. обављао је и дужност равнатеља Драме ХНК. Био је ожењен глумицом Антонијом Тонком рођ. Мачука (од 1892). С. је био глумац свестране употребљивости. У сваку улогу се истински уживљавао и своја сценска остварења давао са много животне уверљивости. На загребачкој позорници креирао је велик број најразноврснијих рола којима је током каријере заузео једно од најугледнијих места у драмском ансамблу ХНК. То показује и мањи избор из мноштва његових сценских остварења: Креонт (Краљ Едип), Кент (Краљ Лир), Клаудије (Хамлет), Антоније (Млетачки трговац), Терамен (Федра), Дијего (Сид), Начелник (Ревизор), Енгстранд (Авети), Губец (Матија Губец), Тренк (Барун Фрањо Тренк), Гроф Валевски (Госпођа Валевска), Пандолф (Слуга двају господара), Креон (Медеја), Рамнес (Сафо) и друге. Режирао је, између осталих комада, и Алилују М. Праге, Дабров кожух Г. Хауптмана, У долини Дон Анхела Гимере, Метерлинковог Провалника, На тараци из Војновићеве Дубровачке трилогије. Нема података да је икада гостовао у СНП, чији члан, иначе, никада није био.

ЛИТ: Н. Андрић, Спомен-књига Хрватског земаљског казалишта, Згб 1895, с. 83.

Л. Д.