РОМЕО И ЈУЛИЈА (Romeo and Juliet) – трагедија у 5 чинова. Написао: Виљем Шекспир. Прво извођење у Лондону, 1593, у нашој земљи 22. I 1870. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у СНП 19. IV 1875. у НСаду. Подела узета са плаката представе одржане 20. III 1876. у НСаду. Превео: Лаза Костић, за српску позорницу удесио: Антоније Хаџић. – З. Ђуришић (Ескало), П. Поповић (Гроф Парис), xxx (Монтеки), А. Зорић (Капулет), Д. Ружић (Ромео), А. Сајевић (Меркуцио), Ј. Божовић (Бенволио), М. Марковић (Тибалто), А. Лукић (Отац Лаврентије), xxx (Отац Јован), П. Добриновић (Валтазар), Ј. Бунић (Аврам), xxx (Сима), xxx (Грга), Б. Хаџићева (Грофица Монтекиница), Д. Ружићка (Грофица Капулетовица), И. Сајевићка (Јулија), Ј. Поповићева (Дојкиња Јулијина). – Изведено 6 пута.

Премијера у СНП 23. II 1884. у НСаду. – И. Станојевић (Ескало), М. Димитријевић (Гроф Парис), xxx (Гроф Монтеки), А. Милосављевић (Капулет), Д. Ружић (Ромео), М. Барбарић (Меркуцио), М. Марковић (Бенволио), Љ. Станојевић (Тибалто), А, Лукић (Отац Лаврентије), М. Суботић (Отац Јован), Б. Рашић (Валтазар), М. Хаџи-Динић (Сима), Д. Ружићка (Грофица Капулетовица), М. Рајковићка (Јулија), Ј. Добриновићка (Дојкиња). – Изведено 3 пута.

Прво извођење у НП у НСаду 21. XII 1921. Подела узета са плаката представе одржане 3. V 1922. у НСаду. – Рд. В. Богић; Р. Алмажановић (Ескало), Д. Врбањац (Парис), В. Виловац (Гроф Монтеки), С. Добрић (Капулет), М. Душановић (Ромео), Стеван Јовановић (Меркуцио), В. Ивановић (Бенволио), Д. Раденковић (Тибалдо), Д. Спасић (Отац Лаврентије), М. Пашко (Балтазар), Ј. Стојчевић (Самсон) С. Савић (Грга), О. Кожај (Петар), М. Раденковић (Хиро), xxx (Парисов момак), Љ. Јовановићка (Капулетова), Р. Кранчевићка (Јулија), М. Тодосићка (Дојкиња Јулијина). – Изведено 7 пута.

Премијера у НП у НСаду 16. II 1924. – Рд. Р. Веснић; М. Живановић (Ескало), М. Душановић (Парис), В. Виловац (Монтеки), Д. Величковић (Капулет), Милан Стојановић, к. г. (Ромео), Стеван Јовановић (Меркуцио), В. Ивановић (Бенволио), Љ. Стојчевић (Тибалто), Д. Спасић (Отац Лаврентије), Л. Лазаревић (Балтазар), Ј. Стојчевић (Самсон), М. Грујићева (Петар), З. Душановићка (Момак Парисов), Љ. Јовановићева (Госпођа Капулетова), Р. Кранчевићка (Јулија), М. Тодосићка (Дојкиња Јулијина). – Изведено 3 пута.

Премијера у СНП 21. III 1972. у НСаду. Превели: Живојин Симић и Сима Пандуровић. – Рд. Д. Мијач, сц. В.  Маренић, к. г., к. Ј. Петровић, музички сарадник Д. Стулар; В. Матић (Кнез), М. Петковић (Парис), М. Милићевић (Гроф Монтеки), И. Хајтл (Гроф Капулет), Т. Кнежевић (Ромео), Д. Срећков (Меркуцио), А. Ђорђевић (Бенволио), В. Вртипрашки (Тибалд), С. Шалајић (Монах Лаврентије), Ј. Селак (Монах Јован), Р. Кнежевић (Балтазар), Драгиша Шокица (Самсон), С. Гардиновачки (Петар), С. Ђорђевић (Апотекар), Д. Колесар (Први музичар), Ф. Живни (Други музичар), М. Богуновић (Трећи музичар), К. Жели (Парисов паж), Д. Џакула (Часник), М. Булатовић (Грофица Капулети), Љ. Јовић (Јулија), Добрила Шокица (Дадиља). – Изведено 15 пута, глед. 4335.

БИБЛ: Ромео и Јулија, прев. Лаза Костић, НСад 1876, НСад 1907; Ромео и Јулија, прев. Светислав Стефановић, Бгд 1923; Целокупна дела Виљема Шекспира, том I: Трагедије, прев. Живојин Симић и Сима Пандуровић, Цетиње 1957.

ЛИТ: С. Н., „Ромео и Јулија“, Позориште, НСад 1876, бр. 3, с. 11, бр. 4, с. 15; – Д., Ромео и Јулија, трагедија од Шекспира, коју је превео др Лаза Костић, а за српску позорницу удесио А. Хаџић, Исток, Бгд 1876, бр. 50, с. 6; С. Н., Ромео и Јулија од Шекспира, Позориште, НСад 1876, књ. V, с. 11-15; Д. М., Ромео и Јулија, написао Виљем Шекспир, с енглеског превео Лаза Костић а за српску позорницу удесио Тона Хаџић, Исток, Бгд 1877, бр. 32, с. 7; К. Р., „Ромео и Јулија“, Позориште, НСад бр. 11, с. 43, бр. 12, с. 46, бр. 13, с. 50, бр. 14, с. 55; Ж., „Ромео и Јулија“, Ст. Бечеј 26. јуна (писма из Бечеја), Застава, 1879, бр. 89, с. 3;  С., „Ромео и Јулија“ – трагедија од В. Шекспира, превео са енглеског др Лаза Костић, Јавор, 1884, бр. 10, с. 315-318; А-м, Народно позориште – Ромео и Јулија од Шекспира, Српство, Вршац 1884, бр. 47, с. 2; (Ј.) Г(рчић), Ромео и Јулија, Позориште, НСад 1884, бр. 22, с. 36-37; Л. Костић, „Око Ромеа и Јулије“, историја једног превода, ЛМС, 1907, књ. 243, с. 1, књ. 244, с. 72, 1908, књ. 249, с. 32, књ. 253, с. 45; С. Стефановић, Ромео и Јулија од Виљема Шекспира у преводу Лазе Костића, Дело, Бгд 1907, књ. 53, с. 413-425; А-м, „Ромео и Јулија“, Ново Позориште, НСад 1909, бр. 32, с. 126-127; (Ј.) Г(рчић), Ромео и Јулија, Ново Позориште, НСад 1909, бр. 33, с. 138-139; С., Српско народно позориште у Сомбору, Браник, 1914, бр. 4, с. 3; А-м, Ошамућена Јулија, Дневник, 9. III 1972; Д. Михаиловић, Шекспирова трагедија љубави, Позориште, НСад 1972, бр. 7, с. 7; Д. Мијач, Ноћни сусрети Ромеа и Јулије, Дневник, 19. III 1972; П. М(ирковић), Пета новосадска Јулија, Политика експрес, 20. III 1972; С. Б., Нови „Ромео и Јулија“, Вечерње новости, 21. III 1972; М. Кујунџић, Хуморна дадиља у трагедији, Дневник, 23. III 1972; Л. Геролд, Mérsékelt, tiszta előadás. Rómeo és Júlia az ujvidéki színpadon, Magyar Szó, 23. III 1972; С. Божовић, Тиранија антитезе, Вечерње новости, 24. III 1972; С. Станић, Да ли нам је Шекспир досадан, Борба, 30. III 1972; С. Божовић, О мртвима све…, Индекс, НСад 1972, бр. 247, с. 9; К. Савић, Ромео и Јулија на Великој сцени, Позориште, НСад 1973, бр. 6, с. 15.

А. К.