РОДИЋ Душан – редитељ (Босанска Крупа, 28. X 1928 – Београд, 19. X 1996). Студирао је режију на Академији за позоришну уемтност у Бгду од 1949. до 1953, у класи Јосипа Кулунџића. Од 1946. до 1949. радио је у друштвеним и политичким организацијама у Бгду. Редитељ НП у Нишу био је од 1953. до 1960, а у истом театру директор Драме од 1965. до 1969. У међувремену (1961-1965) и касније, од 1969. до 1976, био је у статусу слободног сценског уметника. За управника Малог позоришта у Бгду постављен је 1. V 1977. Адаптирао је текстове 17 домаћих аутора (П. Кочића, Б. Ћопића, О. Давича и других) и први пут их поставио на сцену. Преводио је драме са пољског и руског. Активно је сарађивао у друштвеним, политичким и позоришним организацијама. Остварио је многобројне режије у позориштима широм земље и у Катовицама (Пољска). На сцени СНП-а поставио је к. г. Аутобиографију Б. Нушића 1960. Добитник је више друштвених признања и награда за режију на XIII Сусрету војвођанских позоришта (1963), на VI Сусретима позоришта Србије „Јоаким Вујић“ (1970); на Сусретима позоришта лутака Србије (1972. и 1974) и БиХ (1973. и 1975); Удружења драмских уметника Србије (1964. и 1969) и БиХ (1965).

ЛИТ: М. Кујунџић, „Аутобиографија“ Б. Нушића, Дневник, 25. X 1960; А-м, Душан Родић, редитељ (Ниш). Амбиције и узлети, Дневник, 29. I 1971.

С. Ј.