РАВАСИ Синиша

РАВАСИ Синиша – глумац и редитељ (Чачак, 2. IX 1911 – Нови Сад, 29. IV 1948). У родном граду завршио је пет разреда гимназије и потом је неко време радио као фирмописачко-молерски радник. Рано је почео да се бави глумом у КУД „Абрашевић” у Чачку. Први професионални ангажман добио је 10. XI 1934. у НП у Скопљу, у којем је остао до избијања рата 1941. Као млад глумац у Скопљу је био запажен по улогама Шекспирових јунака (Ромео, Отело) у режији Велимира Живојиновића Масуке, што је значајно утицало на његов уметнички развој. За време рата (1941-1943) играо је у Бановинском позоришту у Панчеву. После рата је кратко време био у НП „Тоша Јовановић” у Зрењанину, где је припремао своју драму Жртве слободе посвећену крагујевачкој трагедији 1941. Почетком 1945. дошао је у НСад, где је ангажован у СНП. Краће време 1946. био је на усавршавању у Прагу. У НСаду је остао до смрти 1948. и за то време у СНП је остварио више значајних улога и неколио режија. Поседовао је савршен глумачки таленат, могао је да игра све фахове од драмских љубавника, преко трагичних хероја, револуционара, па све до психолошки сложених ликова. Његов стил глуме био је мешавина реализма и поезије, истанчан и маштовит. Био је омиљен код публике јер је умео да искрено и дубоко пренесе улогу. Изузетно лепе појаве, музички обдарен баритонским гласом са савршеном дикцијом. Огледао се и као филмски глумац – тумачио је главну улогу партизана Ивана у филму Николе Поповића Живеће овај народ. За СНП је драматизовао драму Непокорени, а написао је и неколико драма: Кумова клетва, Кривосечка механа, Добош пред кућом, Кад је бал, нек је бал и Жртве слободе. Његова уметничка каријера је прекинута у 38. г., умро је од последица туберколозе коју је добио током рата. Био је ожењен Љубицом Р. (в), глумицом СНП.

УЛОГЕ: Фјодор (Најезда), Корнел (Мати), Станоје Јовић (Вода са планине), Јаков-Јусуф (Туђе дете), Хазар (Непокорени), Здравко (Ђидо), Митке (Коштана), Хљестаков (Ревизор), Вилиман (Два цванцика), Њезеласов (Оклопни воз), Леоне Глембај (Господа Глембајеви), Хенри Хигинс (Пигмалион).

РЕЖИЈЕ: Мати (Чапек), Вода са планине, Непокорени.

ЛИТ: А-м, Гостовање г. Синише Равасија, Српска сцена, 1942, бр. 13, с. 427; Д., Војвођанско народно позориште ће ускоро отпочети са радом, СВ, 11. II 1945; Др. К. Георгијевић, Премијера Најезде”, СВ, 19. III 1945; М. Лесковац, Мати” Карела Чапека, СВ, 14. IV 1945; Б. Петровић, Плаовић – Ђоковић: Вода са планине”, СВ, 27. V 1945; А-м, Премијера драме Непокорени” од Бориса Горбатова, СВ, 5. VIII 1945; А-м, Повратак чланова Позоришта са студија у Прагу, ВС, 1946, бр. 1, с. 10;  А-м, Смрт Синише равасија, СВ, 30. IV 1948; В. Поповић, Читуља – Синиша Раваси, ВС, 1948, бр. 14, с. 7-9; Л. Дотлић, Синиша Раваси, поводом смрти 3-годишњице његове смрти, НС, 1951, бр. 9, с. 4; М. Коџић, Позориште моје младости, НСад 1983, с. 111-138.

М. Л.