РАЈМУНД Фердинанд (Ferdinand Raimund) – аустријски драматичар и глумац (Беч, 1. VI 1790 – Потенштајн, Доња Аустрија, 5. IX 1836). Како му је отац, стругар по занату, рано умро (1802), као малолетни посластичарски шегрт Р. је продавао пециво и колаче по холовима Бургтеатра, што је подстакло његову љубав према позоришту; побегавши од свог мајстора, прикључио се једној путујућој позоришној дружини. Први пут се његово име међу глумцима наводи на једном позоришном плакату у Шопроњу (1810); био је глумац у Јозефштатском, па у Леополдштатском позоришту у Бечу, чији је био и директор (1827-1830). Играо је и на другим сценама Беча, Минхена, Хамбурга, Берлина и Прага. Као позоришни писац први успех је доживео 1823. и отада му је популарност стално расла. Меланхолична природа, хипохондар, у тренутку растројства извршио је самоубиство. Својим драмским обрадама мотива из света бајки и веселим играма, посебно песмама уметнутим у текст, добрим делом одражавао је нерасположење ширих маса према реакционарном Метерниховом режиму. У томе је он у неку руку био Нестројев претходник и својевремено је био широко омиљен. Релативно касно су Р. дела дошла до нас: за љубљанско СНГ чаробни игроказ у 3 чина Der Verschwender (1834) најпре је 1871. превео и локализовао Ј. Огринец, а 1927. и Адолф Робида – обојица под називом Zaproljivec. Исто дело је на сцени НП у Бгду изведено исте г. под насловом Распикућа, у преводу М. И. Стојановића. Београдско НП је извело и следеће његове комаде: 1873. Сељак као милионар (Der Bauer als Millionär, 1826), у преводу Адама Мандровића; 1878. Алписки цар и човекомрзац (Der Alpenkönig und der Menschenfeinnd), у преводу Стевана Д. Поповића, и 1880. Диамант краља духовског (Der Diamant des Geisterkönigs), у преводу Младена Бошњаковића. Иако новосадско „Позориште“ још 26. II 1884. бележи да се у Бечу већ пет деценија изводи Распикућа, на сцену СНП Р. дела су стигла тек после београдских и загребачких извођења: Распикућа 1887. и 1928. и Сељак као милионар 1890.

ЛИТ: С. К. Костић, Österreichische Dramatiker auf der Bühne des Serbischen Nationaltheaters in Novi Sad, Maske und Kothurn, Wien, 12. Jahrg. (1966), Heft 2/3, S. 196-202.

С. К. К.