РАЈКОВИЋ Милутин

РАЈКОВИЋ Милутин – новинар и културни посленик (Требиње, 12. III 1912 – Београд, 10. II 1974). Основно образовање је стекао у родном селу своје мајке – Парагама. Гимназију је похађао у НСаду и Мостару, одакле је избачен због сарадње са левичарским покретом, па је матурирао у Врбасу. Немирног духа и плаховите нарави, због деловања против режима често је морао да мења место боравка. Обављао је разне чиновничке послове, а илегално је деловао у комунистичкој организацији. Заносио се револуционарним идејама и Народноослободилачком покрету се приључио од првих дана рата. Био је од велике помоћи илегалној редакцији „Слободне Војводине“, која је из Врбаса премештена у село његовог детињства, Параге: учествовао је у набавци материјала за штампање и растурању листа по Бачкој. Ослобођење је дочекао као политички комесар те је био секретар Контролне комисије Покрајинског комитета Комунистичке партије Југославије и радио у Агитпропу, а децембра 1944. примио је дужност главног и одговорног уредника „Слободне Војводине“; то место је накратко препустио Данилу Грујићу јер је био ангажован на припреми обнављања позоришта и културног живота у Војводини: учествовао је тако у окупљању глумачких снага, сценске технике и осталих кадрова (на челу са управником Жарком Васиљевићем) и обезбеђивању зграде, костима, реквизите и новца за неометано извођење представа СНП. Потом је поново био главни уредник „Слободне Војводине“ до септембра 1945, откада се посветио шаху – активно је суделовао у обнови Новосадског шаховског клуба и првенства града; покренуо је и организовао Први послератни шампионат Југославије у јесен 1945, који се отада сваке десете г. одржава у НСаду. Изјаснивши се 1948. за Информбиро (на шаховском турниру у Чехословачкој), остао је да живи у Прагу. Кад се 1955. вратио у земљу, осуђен је на осам г. робије, али је убрзо помилован. Пензионисан је 1962. због тешког обољења срца. Из здравствених разлога настанио се у Опатији, а када му је почетком 1974. позлило пренет је на београдску Универзитетску клинику, где је и умро.

ЛИТ: Л. Дотлић, Годишњаци Војвођанског народног позоришта за сезону 1945, 1945/46. и 1946/47. године, НСад 1981, с. 10-11.

В. В.