РАЈКОВИЋ Ђорђе – песник, уредник, есејиста, преводилац, критичар, полиглота, скупљач народних умотворина, лексикограф (Нови Сад, 23. IV / 5. V 1824 – Нови Сад, 28. VII / 9. VIII 1886). Школовао се у родном граду и у Братислави. Једно време, од 1840. до 1841, заједно са Светозарем Милетићем (в), био је ученик драмског писца и популарног новосадског професора Лазара Лазаревића (в). Нешто касније, 1844/45, био је члан дружине Константина Поповића Комораша у гостионици „Код Фазана“. Словенофил, присталица Уједињене омладине, изузетно образован, био је сарадник готово свих новосадских и не само новосадских листова и часописа. На скупштини ДСНП 1865. изабран је за почасног члана, а три г. касније постао је члан УО ДСНП. Краће време радио је као учитељ, а од 1865. до 1870. био је запослен у МС. Знао је осам језика и, поред песама, махом дидактичких, развио је широку књижевну и преводилачку активност. Скупљао је народне умотворине и први се код нас почео бавити педагошком проблематиком. Г. 1858. покренуо је „Школски лист“, у ствари часопис, као званични орган Школског савета, јединствен и по томе што је место редакције било у четири града: Сремским Карловцима, Сомбору, НСаду и Будиму. Потом је покренуо 11 листова и часописа. Међу њима су били и први наши хумористички листови „Комарац“, „Хумориста“ и „Рен“ (1861, 1863. и 1866). Уређивао је забавни лист „Путник“ (1862), „Даницу“ (после Ђ. П. Даничара), „Земљака“ (1870), „Беседу“ (1868), „Вечерњачу“ (1881), „Глас истине“ (1884), књижевно-забавни лист „Бршљан“ (1885) и друге. Нашу културу је највише задужио као уредник, неуморни сакупљач народних песама и умотворина, потом као лексикограф и есејиста, који је први уочио значај Лукијана Мушицког као Вуковог претече у сакупљању народних песама и особиту вредност рада Саве Мркаља. Преводио је лако и брзо. Заједно са Змајем превео је са немачког збирку песама Харфе сиона (објављена у НСаду 1878). За ту збирку Р. је превео 250 песама, а Змај само 56. За СНП је превео, боље рећи посрбио, шаљиву једночинку Филипа Диманоара Ћушка пошто-пото, која је у НСаду изведена 1869.

ЛИТ: А-м, Србско народно позориште, Застава, 1868, бр. 85, с. 3; А. Сандић, (Два три струка невена на гроб књижевнику Ђорђу Рајковићу), Стражилово, 1886, бр. 32, с. 1045-1048; Ј. Грчић, Историја српске књижевности, НСад 1906, с. 213-215; М. Војиновић, Ђорђе Рајковић, у књизи: Ђ. Рајковић: Изабрани списи, I, биографије књижевника, НСад 1950, с. 271-276.

Д. М.