ПУХАР Франц

ПУХАР Франц – оперски певач (Љубљана, 30. I 1931 – Нови Сад, 24. VII 1988). У Љубљани је завршио основну школу и учио певање у Средњој музичкој школи, а касније и приватно у Бгду код Станоја Јанковића. У два маха (1949-1954. и 1956-1960) био је члан хора Љубљанске опере. У Опери СНП, као солист, био је ангажован од 1. IX 1960. до 31. VII 1984, када се због болести повукао у инвалидску пензију. Солистичку каријеру започео је малим улогама, постепено прелазећи на средње, да би потом, најдуже, тумачио главне улоге баритонског фаха. Глас му је био високи баритон, понешто теноралног тембра, поуздан у целом опсегу, нарочито у високом регистру. Гостовао је операма у Бгду, Скопљу, Марибору и другде. Прва супруга му је била Јелена Радаковић (в), главни фризер-маскер-власуљар СНП, а друга солисткиња Опере СНП Златомира Николова (в).

УЛОГЕ: Тамничар (Тоска), Јамадори (Мадам Батерфлај), Моралес (Кармен), Фигаро (Севиљски берберин), Гремио (Пољуби ме, Кети), Валентин (Фауст), Силвио (Пајаци), Жорж Жермон (Травијата), Гроф Луна (Трубадур), Ренато (Бал под маскама), Маркиз Поза (Дон Карлос), Марсел (Боеми), Анри Мирже (Љубичица са Монмартра), Астон (Лучија ди Ламермур), Друга протува (Мудра девојка), Хаџија (Лакме), Монтано (Отело).

ЛИТ: Ј. Б., Вести из Српског народног позоришта – Нови Сад, Позоришни живот, Бгд, 22. IX 1963; М. Г., Премијера „Дон Карлоса“, Дневник, 28. IV 1964; Н. Петин, Динамично и спонтано, Дневник, 11. X 1964; Г. Д(ивљак)-А(рок), Љубичица са Монмартра на сцени Бен Акибе, Дневник, 15. II 1966; С. Божовић, Поводом обновљене „Травијате“. Франц опет Жермон, Вечерње новости, 16. XII 1970; М. Антић, Пошто бријање, Фигаро?, Дневник, 6. I 1971; А. Еберст, Музички бревијар Војводине, НСад 1972, с. 107.

В. П.