ПРВА ПОЗОРИШНА ПЕСМА – ПЛАЧ МАЈКЕ ЦАРА УРОША (Ты, создавый око…) – За прву позоришну представу и извођење првог позоришног комада у историји војвођанске и српске позоришне уметности везан је и настанак прве позоришне песме. Наиме, јуна 1734. (претпоставља се: на Видовдан) ђаци „славено-латинске школе“ у Сремским Карловцима извели су Траедокомедију свог учитеља Мануила Козачинског (в). У Траедокомедији су се налазили и поетски текстови трију позоришних песама, које су ђаци-глумци певали: 1. соло-песма Ти, создавиј око, призри на мја, Боже!  (шесто дејствије), коју МАТИ „от тјажкија жалости, падше на земљу, појет плачушче“; 2. хорска песма Днес торжествујет Лазар Убогиј (дванадесјатоје дјејствије), коју „ангели појут купно“; и 3. дијалошка песма два хора Преславна Сербије, кто тја смушчил јест (тринадесјатоје дјејствије), коју „вси шест школ, со Сербијеју, појут“. Прва, соло-песма Ти, создавиј око…, може се сматрати првом позоришном песмом у повести војвођанског и српског театра. Ту песму „појет плачушче“ МАТИ, то јест Царица Јелена, жена цара Душана Силног, у тренутку када јој Третија Отроковица доноси кобан глас да је „коварниј Вукашин“ убио њеног сина, цара Уроша „прекрасна“. Тај драматични сценски монолог царичиног плача познији рукописи Траедокомедије из XVIII века „режирали“ су различито: „МАТИ, падше, појет плачушче“ или: „Тогда МАТИ од тјажкија жалости паде на земљу, плачесја горцје о бијењу сину јеја, глаголет“ или: „МАТИ, плачушчи, сија припјевајет“. И савремени театролог Властимир Ерчић сцену Материног плача описује: „МАТИ, запева од бола (’плачет сја љуте’), пада на земљу и неутешна одлази са сцене, али – материнско срце одувек је проговарало: и ширењем руку, и расплетеним косама, и раздрешеним марамама, и рукама подигнутим у вис, и очима упртим пут неба – и свим другим изразима дубоке туге и тих најтужнијих емоција, тако да је ’шесто дјејствије’, без даљега, и било и морало бити, размахнута иконографско-фолклорна слика ретке свежине“. Текст прве позоришне песме Ти, создавиј око… убрзо је изашао из оквира Траедокомедије и као врло популаран певао се у монашким, богословским, црквеним и грађанским круговима друге половине XVIII и прве половине XIX века у Војводини, независно од своје драмске матице. Тако се он преписује и штампа под разним насловима: као Кант Матери у рукописном зборнику Цв#ть (1749/50) јеромонаха Спиридона Јовановића; као Плач („напиши Плач“) у рукопису Трагедије (1789) Јована Рајића; као Сетованије императрице Стефана Душана за сином јеја Урошем у рукописној песмарици Записна књижица (1813); као Плачевна пјесн над царем Урошје у „Сербском народном листу“ (1837), и, најзад, као Плач мајке цара Уроша у некрологу К. Станковићу у часопису „Вила“ (1865). Мелодију прве позоришне песме Плач мајке цара Уроша (Ти, создавиј око…) записао је једино Корнелије Станковић (1831-1865) и штампао у књизи Србске народне песме (Беч 1863, књ. II, бр. 5). Уз драгоцени мелографски запис стоји напомена: „Г. владика шабачки, Гаврило (Поповић, Баја, 1811 – Београд, 1871) певао ми је мелодију ове песме, коју је он још у детињству од своје мајке слушао“. У поменутој музикалији постоје и клавирске варијације К. Станковића на напев песме. Забележени напев има изразити руски мелодијски завршетак, па се може сматрати да је Козачински највероватније и аутор мелодије. Нотни знаци за понављање напева у Корнелијевом запису потврђују да се свака строфа песме, која се састоји из шест стихова, пева на начин: најпре прва два стиха, а потом се опетује иста мелодија уз стихове 3-6. Та констатација означава аутентичност мелографског записа К. Станковића, начињеног после 130 г. од њеног настанка и омогућује потпуну реконструкцију, у певаном облику, прве позоришне песме у историји војвођанског и српског театра.

ЛИТ: А-м (Ђ. Перић), Плач мајке цара Уроша, Гласник Српске православне цркве, 1976, бр. 12, с. 234-238; В. Ерчић, Мануил (Михаил) Козачинскиј и његова Траедокомедија, НСад-Бгд 1980, с. 213, 298, 300, 306, 344, 352, 430, 490-497, 49, 572, 629-635 и 699-710 (библиографија).

Ђ. П.