ПРЕВО Д’ЕГЗИЛ Антоан Франсоа опат (Antoine-François abbeé Prévost d’Exiles) – француски романсијер (Езден, Артоа, 1. IV 1697 – Куртеј код Шантиљија, 23. XI 1763). У младости је био језуитски ђак, затим официр, па бенедиктинац (откада му се уз име редовно наводи и – опат). Из манастира је побегао најпре у Енглеску а потом у Холандију. Вративши се у Француску, ступио је у службу принца де Контија. Због сарадње у једном листу „скандалозног садржаја“ поново је морао у прогонство, овог пута у Белгију па у Немачку. Од 1743. опет се настанио у Француској и отада је живео знатно мирније. Много је преводио са енглеског. Написао је и неколико романа, међу којима је светску славу доживео само Манон Леско, на основу којег су Руђеро Леонкавало, Марко Прага, Доменико Олива, Луиђи Илика и Ђузепе Ђакоза написали либрето за истоимену оперу Ђакома Пучинија, која је у СНП извођена 1953.

В. В.