ПРЕГАРЦ-КАВЧИЧ Ида – драмска глумица (Раб, 17. IX 1897 – Београд, 12. III 1986). Васпитана је у Пансионату „Sacr Coeur“ у Горици. У младости је живела у Трсту, где је похађала глумачку школу Лева Драгутиновића при Словенском гледалишчу у Трсту. Поред тога, завршила је четири разреда гимназије и драмски одсек конзерваторијума „Тартини“ у Трсту. У тршћанском Гледалишчу је играла улоге младих девојака и наивки. Први пут је наступила на сцени 1915. као ученица драмске школе у Трсту. Доцније је, све до 1919, играла под управом Милана Скрбиншека, а када су фашисти запалили Словенско гледалишче, као родољуб прешла је у СНГ у Љубљани и у њему провела сезоне 1919/20. и 1920/21. Од 1921. до 1924. била је члан НК у Сплиту; сезону 1924/25. провела је у ХНК у Осијеку; од јесени 1925. до 1. IV 1928. била је ангажована у НП у НСаду. Од 1928. до 1932. била је чланица Н-Оп, од 1932. до 1948. у НП у Бгду, а од 1948. до пензионисања у Београдском драмском позоришту. Сарађивала је у позоришним часописима „Маска“, „Глумачка реч“, „Ми и Ви“ и „Сцена“. Врло интелигентна, једна од најобразованијих глумица у Бгду, која је преводила за позориште и писала оригиналне позоришне чланке, емотивне природе, искрена у доживљају, вешта и неусиљена у преображавању, градила је надахнуто своје најчешће узбудљиве уметничке креације првенствено у драмским а затим карактерним улогама. Била је студиозна у психолошкој анализи.

УЛОГЕ: Она (Госпођа са сунцокретом), Анђелија (Максим Црнојевић), Карла Болије (Господар ковница), Јурмуса (Војвода Брана), Капабланка (Вукодлак), Олга Марић (Пировање), Мона (Осма жена), Лиза (Кројцерова соната), Грофица Јелена (Кин), Жермена Перио (Заљубљена жена), Лоренца (Сењер Полишинел), Анријета (Две сиротице), Маргарета (Узоран муж), Рајка (Земља, Пеција), Ајша (Војвода Дечански), Ана (Ана Карењина), Елоиза (Нова Елоиза), Ирен де Берг (Искушење), Валентина (Каботени), Грас де Плесан (Свадбени марш), Ани (Игра у дворцу), Офелија (Хамлет), Клара Хиренвадел (Музика), Стана (Чучук Стана), Дарја (Мадона), Мара (Божји човек), Колет Болбек (Адвокат Болбек и њен муж).

ЛИТ: В. Бојски, Новосадско Народно позориште, Comoedia, 1925, бр. 1, с. 30; П. Р., „Госпођа са сунцокретом“ од Ива Војновића, Застава, 1. X 1925; В. Ј., „Максим Црнојевић“, Јединство, 11. X 1925; О. С(уботи)ћ, „Господар ковница“, Застава, 10. XI 1925; А-м, Вечите жеље, вечити снови, Нови Сад, 1926, бр. 1, с. 6; Крит., „Крајцерова соната“ (премијера 12. VI), Застава, 15. VI 1926; О. С(уботи)ћ, „Сењер Полишинел“ (премијера 11. IX), Застава, 14. IX 1926; К. Николић, „Ана Карењина“, драма по роману Л. Толстоја, премијера, Нови Сад, 1927, бр. 8, с. 6-7; О. С(уботи)ћ, „Нова Елојза“ – премијера 8. III, Застава, 10. III 1927; К. Николић, „Каботени“, комедија од Е. Пајрона – премијера, Нови Сад, 1927, бр. 17, с. 6; К. Николић, „Хамлет“, трагедија у 5 чинова од В. Шекспира, превод Л. Костића, Нови Сад, 1927, бр. 36, с. 3-4; К. Николић, „Божји човек“, драма у 3 чина са јутрењем и вечерњем од Милана Беговића, Нови Сад, 1928, бр. 4, с. 6; Душко, Госпођа Ида Прегарац, Нови Сад, 1929, бр. 1, с. 11.

Б. С. С.