ПРЕДИЋ Миливој Ст.  – драмски писац, приповедач и публициста (Томашевац, Банат, 4. VIII 1885 – Београд, 15. III 1957). Као син угледног професора Стеве Предића (и синовац сликара Уроша Предића), школовао се у Бечу и Лајпцигу. Службовао је у Бгду, Задру, Скопљу (као драматург НП), Згбу, Галипољу и Бељу. Био је власник и уредник листа „Нова Србија“, директор листа „Домовина“ у Згбу 1920, објављивао је у листовима „Српски Југ“, „Службене новине“, „Политика“, „Време“ и „Илустровано Време“, а један је од оснивача и главних сарадника „Ошишаног јежа“. Писао је драме из савременог живота под јаким утицајем натурализма и симболизма и, уз Војислава Јовановића Марамба, у периоду пред Први светски рат сматран је једним од најбољих и најзанимљивијих драмских писаца. Његова драма Голгота (1907) представља значајан датум за српско позориште. И у осталим драмама (Снови, 1909, Пуковник Јелић, 1925, Три Станковића, 1933) заокупљен је моралним проблемима које изазивају крупне друштвене промене у српској средини. За Родино позориште које је основала његова супруга Гита Нушић-Предић написао је дечје комаде Мигулаћ, Носоња, Дедин рођендан и Мишеви. Литерарно је обрадио анегдоте о свом тасту Браниславу Нушићу и издао их у књигама Нушић у причама (1931, 1938). Драме и оперска либрета преводио је са више језика. У СНП су изведене његове драме: Голгота (1908), Пуковник Јелић (1928) и Три Станковића (1933).

БИБЛ: Голгота, драма у три чина, НСад 1906, Бгд 1940. и у: Драма на почетку века, Бгд 1978; Снови, Бгд 1909; Заборављени дуг, Бгд 1913; Звезда, Бгд 1913; Пуковник Јелић, драма у четири чина, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 433; Три Станковића, комедија у четири чина, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 434.

ЛИТ: Р., Глас из архиве – Епилог „Пуковника Јелића“ – поводом разних критика, Comoedia, 1925, бр. 17, с. 18-23; М. Милошевић, In memoriam. Миливој Предић, НС, 1957, бр. 124-125, с. 12; М. Беловић, Реализам веровања. Ars dramatica, Бгд 1978; Р. Вучковић, Модерна драма, Сарајево 1982, с. 496-505.

В. В.