ПОЗОРИШНИ ЖИВОТ – илустровани повремени часопис за сценску културу, излазио у Бгду од 1955. до 1968; у том периоду изишли су, рачунајући и двобројеве: 1955. бр. 1; 1956. двоброј 2-3 и бр. 4 (на њима није означена г. у којој су објављени); 1957. бр. 5. 6; 1958. двоброј 7-8; 1959. бр. 9, 10, 11; 1960. бр. 12; 1961. бр. 13, двоброј 14-15, бр. 16; 1962. бр. 17, 18, двоброј 19-20; 1963. бр. 21, 22, 23; 1964. бр. 24, 25, двоброј 26-27; 1965. бр. 28; 1966. бр. 29; 1967. бр. 30; 1968. двоброј 31-32. Први број изишао је јуна 1955 (без ознаке времена излажења), а последњи вероватно почетком јесени 1968. Двоброј 2-3 и бр. 4 немају означене ни месец нити г., а бр. 29, 30 и двоброј 31-32 имају наведене само г. издања. Годишта часописа означавана су: I (бр. 1 ex 1955, и двоброј 2-3 и бр. 4 ex 1956; према томе, ознака год. II је прескочена); III (1957); IV (двоброј 7-8 ex 1958. и бр. 9, 10, 11 ex 1959); V (1960); VI (1961); VII (1962); VIII (бр. 21 ex 1963); поново VII (бр. 22 и 23 ex 1963); IX (1964); X (1965); на бројевима 29 ex 1966, 30 ex 1967. и на двоброју 31-32 ex 1968. нема ознаке годишта. Часопис није имао стандардну насловну главу, него је прва страна корица увек изнова ликовно решавана. Нацрте корица дали су Пеђа Милосављевић (бр. 1), арх. Ернест Франц (двоброј 7-8), Радмила Велицки (бр. 9, 18), Рудолф Саблић (бр. 10), Драгослав Стојановић-Сип (бр. 11, 13, двоброј 14-15, бр. 16), Бранко Суботић (бр. 12), Владислав Лалицки (бр. 21, 22, 25, 29, 30), Јован Бијелић (репродукован портре Б. Ђ. Нушића, двоброј 26-27), Сеад Селимбеговић (бр. 28), Душан Ристић (двоброј 31-32). Од бр. 6 до бр. 28 био је орган Савеза драмских уметника Југославије. Часопис није имао утврђене термине излажења. Од бр. 1 до бр. 28 штампан је у формату 32,4 х 23,6 цм, бр. 29 у формату 25 x 22,3 цм, бр. 30 у формату 26 x 22,4 цм, а двоброј 31-32 у формату 26,4 x 22,4 цм, најмање у редовном делу часописа на 32 стране; често, нарочито у двобројевима, и на знатно више страна, на финој хартији, са много илустрација у црно-белој техници и у бакротиску. Поред тога, доносио је у посебном додатку, на кулер-хартији, драмски текст савременог домаћег аутора, у два маха и страних писаца. Текст је штампан на три или два ступца – гармондом, боргисом и петитом, увек латиницом. Легенде уз слике даване су и на француском, понекад и на руском језику. Тираж је означен само код двоброја 2-3 и бр. 4 – по 2000 примерака. Часопис је штампан у Београдском графичком заводу (од бр. 1 до бр. 9 и двоброј 31-32), у Штампарији „Култура“ у Бгду (од бр. 10 до бр. 25), у Југословенском заводу за продуктивност рада у Бгду (двоброј 26-27, бр. 28) и у Новинском предузећу „Дневник“ у НСаду (бр. 29, 30). Издавачи су били: Пододбор Удружења драмских уметника Србије (од бр. 1 до бр. 4); Публицистички завод „Југославија“, Бгд (бр. 5, 6); Савез драмских уметника Југославије (од двоброја 7-8 до двоброја 31-32), а главни и одговорни уредници: Томислав Танхофер (од бр. 1 до бр. 4), Браслав Борозан (од бр. 5 до бр. 28) и Јован Ћирилов (бр. 29, 30 и двоброј 31-32). Драгољуб Бабић потписиван је на часопису као уредник од бр. 11 до бр. 16, и од бр. 18 до бр. 28, а као уредник-секретар на бр. 29, 30 и двоброју 31-32. Уметничка опрема бр. 1 је Душана Малетића, Тихомир Максимовић је технички уредник двоброја 2-3 и бр. 4, а од бр. 5 до бр. 9 и од бр. 11 до двоброја 31-32 његова је графичка обрада часописа. У Редакционом колегијуму односно одбору били су: Браслав Борозан (од бр. 1 до двоброја 31-32); Мирослав Беловић (од бр. 1 до двоброја 2-3 и од бр. 5 до бр. 28); Томислав Танхофер (од бр. 1 до бр. 28); Предраг Динуловић (од бр. 1 до бр. 17); Хуго Клајн (од бр. 1 до двоброја 2-3); Миња Дедић (од бр. 1 до двоброја 2-3); Бранко Драгутиновић (од бр. 1 до двоброја 2-3); Миленко Мисаиловић (од бр. 1 до двоброја 2-3); Драгољуб Бабић (од бр. 5 до двоброја 31-32); Млађа Веселиновић (од бр. 5 до двоброја 31-32); Перо Будак (од бр. 5 до бр. 28); Јован Путник (од бр. 5 до бр. 17); Илија Милчин (од бр. 6 до бр. 28); Братко Крефт (од бр. 6 до бр. 17); Славко Јан (од бр. 18 до бр. 28); Сафет Пашалић (од бр. 18 до бр. 28); Бранивој Ђорђевић (од бр. 18 до бр. 28); Лојзе Филипич (од бр. 22 до бр. 28); Јован Ћирилов (од бр. 29 до двоброја 31-32); Боро Драшковић (од бр. 29 до двоброја 31-32). На бр. 29 и 30 означени су као стални сарадници Марија Данира, Илија Милчин, Коста Спаић, Томислав Танхофер и Никола Вавић. Часопис је по опреми и пробраним илустрацијама био репрезентативан. Због нередовног излажења, условљеног финансијским тешкоћама с којима се непрекидно борио, није био у могућности да у континуитету прати позоришни живот у земљи и региструје његова значајнија збивања. У текстуалном делу објављивао је прилоге из проблематике наших театара, понеки чланак из области теорије и естетике позоришта, из драматургије и позоришног језика, сажете извештаје са Дубровачких љетних игара, Стеријиног позорја и Фестивала малих сцена у Сарајеву, повремено и радове из историје позоришта или чланке мемоарског карактера. У краћим вестима регистровао је важније позоришне догађаје у великим европским позоришним центрима. Од бр. 11 (1959), по истеку сваке сезоне, објављивао је и преглед репертоара изведеног у југословенским позориштима у претходној сезони, са најважнијим подацима. Као орган Савеза драмских уметника Југославије, велику пажњу посвећивао је сталешким питањима и проблемима сценских уметника и, нарочито, раду Савеза, његовим конгресима, пленумима и активностима његових органа. Више бројева посвећено је и тренутно најважнијим догађајима: бр. 1 – десетогодишњици послератног позоришног живота у Бгду, бр. 4 – Јовану Стерији Поповићу поводом његових годишњица; бр. 5 – четрдесетогодишњици Октобарске револуције; бр. 10 – казалиштима у Хрватској; бр. 16 – позоришту у народноослободилачкој борби; бр. 17 – стогодишњици СНП-а; бр. 18 – југословенским театарским фестивалима: Стеријином позорју, Дубровачким љетним играма и Фестивалу малих сцена; бр. 24 и 25 – југословенској прослави 400-годишњице Шекспировог рођења; двоброј 26-27 – стогодишњици рођења Б. Ђ. Нушића; двоброј 31-32 – БИТЕФ-у. СНП је у часопису, с обзиром на његов ограничени простор, добро заступљено. Број 28 доноси Садржај свих бројева објављених од 1955. до 1964. У илустративном делу, који чини претежни део часописа, у речи и слици прати извођења југословенских театара настојећи да на тим страницама илустрацијама обухвати што већи број наших позоришта. Тако конципиран и вођен, нарочито за уредништва Браслава Борозана, часопис има своју физиономију и на веома добар начин, у границама својих просторних могућности, репрезентује нашу позоришну културу. Од броја 29 до двоброја 31-32 нема одређену оријентацију, губи физиономију и претвара се у часопис који скоро сасвим напушта наш позоришни живот и безуспешно покушава да се највећим делом укључи у токове светских театарских збивања. Прекинувши везу са театрима ради којих је и покренут, часопис у том периоду губи и тле на којем је једино могао опстати, па је престанак његовог излажења био неминован. За четрнаест г. повременог излажења у њему су сарађивали (абецедним редом): Вјекослав Афрић, Фран Албрехт, Иво Андрић, Драгољуб Бабић, Станислав Бајић, Славко Батушић, Мирослав Беловић, Јелица Бјели, Милан Богдановић, Браслав Борозан, Перо Будак, Марија Црнобори, Јован Ћирилов, Предраг Динуловић, Цирил Дебевц, Лука Дотлић, Бранко Драгутиновић, Милан Ђоковић, Бранивој Ђорђевић, Војислав Ђурић, Стана Ђурић-Клајн, Бранко Гавела, Велибор Глигорић, Бора Глишић, Јоже Грегорин, Милош Хаџић, Никола Херцигоња, Лојзе Филипич, Ели Финци, Иван Флод, Синиша Јанић, Милош Јефтић, Богдан Јерковић, Боривоје Јевтић, Љубиша Јовановић, Рашко Јовановић, Тарас Кермаунер, Милена Киршнерова (Праг), Данило Киш, Хуго Клајн, Франце Коблар, Славко Колар, Јован Коњовић, Братко Крефт, Јосип Кулунџић, Владо Мађаревић, Тодор Манојловић, Душан Михајловић, Илија Милчин, Мата Милошевић, Милосав Мирковић, Душан Моравец, Боривоје Недић, Милена Николић, Владо Олујић, Сафет Пашалић, Раша Плаовић, Бранко Плеша, Никола Поповић, Милан Предић, Радомир Радујков, Душан Роксандић, Јожа Рутић, Љубиша Ружић, Смиљан Самец, Стане Север, Павле Стефановић, Тито Строци, Бојан Ступица, Велимир Суботић, Младен Шкиљан, Бојан Штих, Томислав Танхофер, Млађа Веселиновић, Драгољуб Влатковић, Иван Вучковић, Радослав Зорановић, Драго Жерве, Стево Жигон, Ђорђе Живановић, Велимир Живојиновић и други. У посебном делу у часопису су, од првог броја до престанка излажења, објављене ове драме: Маријан Матковић, На крају пута (број 1); Ђорђе Лебовић и Александар Обреновић, Небески одред (двоброј 2-3); Радомир Плаовић, Цар Давид (бр. 4); Мирослав Беловић и Јован Ћирилов, Дом тишине (бр. 5); Живорад Гавриловић, Златни пијесак (бр. 6); Братко Крефт, Креатуре (превео Ђуза Радовић, двоброј 7-8); Душан Роксандић, Кула бабилонска (бр. 9); Перо Будак, Свјетионик (бр. 10); Миленко Мисаиловић, Срећа и лопови (бр. 11); Драгослав Грбић, Промена места (бр. 12); Коле Чашуле, Црнила (превео Јован Костовски, бр. 13); Јован Христић, Чисте руке (двоброј 14-15); Добрица Ћосић, Откриће (драматизација М. Беловића и Ј. Ћирилова; бр. 16); Браслав Борозан, Конте Фифи Диоген (бр. 17); Божидар Милошевић, Промењена одлука (бр. 18); Велимир Лукић, Дуги живот краља Освалда (двоброј 19-20); Мирослав Крлежа, Повратак Филипа Латиновића (драматизација Јаре Рибникар и Зорана Глушчевића; бр. 21); Мирослав Крлежа, На рубу памети (драматизација Вере Куленовић; бр. 22); Јован Михаиловић, Кише професора Ноја (бр. 23); Ђорђе Лебовић, Халелуја (бр. 28); Пикасо, Жеља ухваћена за реп (превео Ј. Ћирилов, бр. 29); Александар Поповић, Чарапа од сто петљи (бр. 29); Ма Чи-Јуан, Сан о жутом просу (превео с француског превода Ј. Ћирилов; бр. 30); Боро Драшковић, Јеловник (бр. 30); Данило Киш, Ноћ и магла (двоброј 31-32); Грегор Стрниша, Инорог (превела Роксанда Његуш; двоброј 31-32).

Л. Д.