ПЈАВЕ Франћеско Марија (Maria Francesco Piave)

ПЈАВЕ Франћеско Марија (Maria Francesco Piave) – италијански либретиста (Мурано, 18. V 1810 – Милано, 5. III 1876). Пореклом је из грађанске породице; отац му је био стаклар. Теолошке студије је напустио као двадесетседмогодишњак и са породицом се преселио у Рим, где је почео да изучава реторику и филозофију. Од списатељског посла најпре је преводио псалме и писао новеле испирисане В. Скотом. Након очеве смрти вратио се у Венецију, где је наставио са писањем – прозе и стихова. Пишући у дијалекту, привукао је пажњу управника театра „Ла Фениће“. Дошавши у контакт са позориштем, посветио се писању либрета, нарочито за Вердија. Учествовао је у политичким збивањима1848, те је од 1849. био на положају директора градских приредаба и званични песник позоришта „Ла Фениће“. На истом положају нашао се 1860. у миланској „Скали“. Тешко оболео, умро је у великој беди, тако да га је сахранио Верди. Код оцењивања његовог дела потребно је првенствено водити рачуна о Вердијевим захтевима, који су се граничили са тиранијом и пред којима су „савијали леђа“ сви композиторови либретисти. Сарађујући са Вердијем П. је написао либрета за опере: Ернани (1844), Два Фоскара (1847), Магбет (1847), Гусар (1848), Риголето (1851) Травијата (1853), Симоне Боканегра (1857), Аролдо (1857) и Моћ судбине (1862). Осим за Вердија П. је писао и за Меркадантеа, Пучинија, браћу Ричи и Понкиелија. Основна карактеристика његових либрета је зрели романтизам надахнут националистичким заносима Рисорђимента, којем је као патриота и сâм припадао. У СНП су извођене опере са његовим либретом: Травијата, Риголето, Симоне Боканегра, Моћ судбине и Магбет, као и Бал под маскама, за који је либрето написао заједно са Антонијем Сомом.

Б. Р.