БОИТО Ариго (Arrigo Boito, псеудоним; право име: Tobia Gorio) – италијански композитор, песник и либретиста (Падова, 24. II 1842 – Милано, 10. VI 1918). Рођен од оца сликара и минијатуристе (Силвестро) из Белуна и мајке пољске племкиње Радолинске, живео је до 1844. у Венецији, а од 1853. у Милану. Од 1861, захваљујући државној стипендији, боравио је у Паризу, где се дружио са Росинијем, Берлиозом, Обером, Гуноом и Вердијем. Ту пише текст за Вердијеву Интернационалну химну (Изложба у Лондону 1862). Његова опера Мефистофелес (1868) је у миланској Скали на премијери извиждана. Због свог интелектуализма и вагнеријанског утицаја, као и због утицаја немачке музике уопште, Б. дело је наишло на веома оштру критику, те је скинуто с репертоара. Прерађена, опера Мефистофелес је поново изведена (1875) у Болоњи и доживела огроман успех. Тек пошто је обишла највеће светске оперске сцене, опера Мефистофелес тријумфује у Скали (1881). Б. је 1893. године именован, заједно са Брухом, Чајковским и Сен-Сансом, за почасног доктора Универзитета у Кембриџу. Најпознатија његова опера је Мефистофелес, а мање позната Нерон, коју, још ближу вагнеријанским идејама, није ни завршио него су то (1924) учинили В. Томасини и А. Тосканини. Написао је либрета за опере Ђоконда Понкијелија, Симоне Боканегра, Фалстаф и Отело Ђузепа Вердија. Од опера за које је Б. написао либрета у СНП су извођене Отело, Симоне Боканегра и Ђоконда.

Б. Р.