БЕРНСТЕН Анри (Henry Bernstein)

БЕРНСТЕН Анри (Henry Bernstein) – француски драмски писац (Париз, 20. VI 1876 – Париз, 27. XI 1953). Син финансијера Марсела Бернстена. Средње образовање је стекао у Лицеју Кондорсе у Паризу. Г. 1900. га је, као драмског писца, открио Антоан. Био је активно умешан у дневну политику. Како се налазио на одслужењу војног рока, а био антимилитаристички расположен, побегао је, после седам месеци, из касарне, и то усред Драјфусове кризе. Из Брисела, у који се био склонио, упутио је писмо директору једног дневног листа у којем је изјавио: „Јесте, ја сам дезертер и тиме се поносим“. Ове ће се изјаве, иако је у међувремену амнестиран и проглашен неспособним за војну службу, сетити његови непријатељи, па ће, 1911, оштро устати против стављања његовог комада После мене на репертоар Француске комедије, што ће довести до позива на двобој (који се није одржао). Са младошћу његова је борбеност малаксавала, приводећи га све више политичкој десници. У периоду између два рата био је чак обожавалац Мусолинија – све до тренутка солидарисања овога са немачким нацистима. Тада је спаковао сва одликовања која је од њега добио и вратио их италијанској влади. Други светски рат је провео у Америци и био ватрени противник Петенове владе. Написао је велик број комада који су се одликовали вештом конструкцијом и смислом за заплет, доневши му надимак модерног Скриба. Ако је веровати једном злобном критичару, бесмртност његових комада никада није трајала дуже од једне позоришне сезоне. Са годинама се као писац знатно суптилизирао. Агресивног, бруталног, ненијансираног писца сменио је сталоженији, продубљенији, психолошки гипкији аутор. У СНП су приказана четири његова комада – и сви су из младачког периода његовог стваралаштва: Бакара (Le Marchév, 1900), Крадљивац (Le Voleur, 1907), Вихор (La Raffale, 1905) и Израиљ (Israêl, 1908). Први је игран 1909, други 1910, трећи 1920. и четврти 1924.

ЛИТ: В. Петровић, Henri Bernstein: Вихор, Савременик, 1907, св. 6, с. 374-375; А-м, Српско народно позориште, Сриемске новине, Вуковар, 1909, бр. 80, с. 5; А-м, „Бакара“, Позориште, НСад, 1909, бр, 2, с. 6; (Ј) Г(рчић), Крадљивац, Ново позориште, НСад, 1910, бр. 16, с. 219: Ш. Ј(осин), Српско народно позориште, Невен, Суботица, 1910, бр. 6, с. 43; -r-, „Israel“, drama u tri čina od Henrya Bernsteina, prikazana dne 25. travnja 1910. u osječkom kazalištu, Жидовска смотра, Осијек, 1910, бр. 9, с. 2-3; К., Крадљивац, Застава, 29. XII 1911; А-м, Синоћ је даван у позоришту француски комад „Крадљивац“ од Анри Бернштајна, Српска ријеч, Сарајево, 1912, бр. 55, с.3; А-м, „Вихор“, Застава, 29. X 1920: А-м, „Израиљ“ од Анрија Бернстена, Застава, 27. V 1924; А-м, У среду, 28. о. м. даје се премијера драме „Израиљ“, Видовдан, НСад, 29. V 1924; В. Спасић, „Израиљ“ од Анри Бернстена први пут ове сезоне, Јединство, 24. I 1925; С. Батушић, Gémier ili Bernstein, Књижевник, Згб, 1928, књ. 7, с. 272-286; А-м, „Крадљивац“ од А. Бернстена, Југословенски дневник, 1935, бр. 26, с. 6.

С. А. Ј.