БЕЛИНИ Винћенцо (Vincenzo Bellini)

БЕЛИНИ Винћенцо (Vincenzo Bellini) – италијански композитор (Катанија, Италија, 1. XI 1801 – Пито, крај Париза, Француска, 24. IX 1835). Музику је учио најпре код свог деде, хоровође катедрале у Катанији, а затим на Конзерваторијуму Сан Себастијано у Напуљу. Као оперски композитор дебитовао је 1825, у малом позоришту Конзерваторијума, а свој први већи успех доживео је следеће године опером Бјанка и Фернандо, на сцени Позоришта Сан Карло у Напуљу. После извођења опере Пирати (Il Pirata), у миланској Скали 1827, прелази у Милано, где је убрзо у средишту пажње уметничког света. Како је већина његових опера у Италији доживела неуспех, Б. напушта домовину прихватајући понуду да у Лондону диригује извођењима својих опера и напише ново дело за Париз. У октобру 1833. прелази у Париз, где је 1835. доживео тријумфално славље опером Пуританци (I Puritani). Интензиван осећајни живот, романтична преосетљивост, као и неуредност и несређеност његовог свакодневног живота, исцрпли су му организам. Попут толиких уметника из доба романтизма, умро је не доживевши зреле године. У спомен на његову рану смрт Доницети је написао Messu da Reguiem  и Lamento. Б. је написао 10 опера, 6 симфонија, 3 мисе и више вокалних дела, романси, арија и аријета. Тек пошто је умро уочене су  праве вредности његовог стваралаштва. Б. је типичан представник италијанског белканто стила. Поклањајући сву пажњу мелодији и певачком гласу, остварио је оно што је касније Вагнер називао „уношење читаве једне страсти на позорници у јасну и разумљиву мелодију“. Својим  стваралаштвом утицао је на целокупну романтичну епоху, а нарочито на Шопена. Његова најбоља оперска дела као што су Норма, Пуританци и Месечарка (La Sonnambula) имају и данас своје место на репертоарима светских оперских кућа. У СНП се на репертоару налазила једино Норма а извођени су у НСаду и Пуританци приликом гостовања Опере из Модене октобра 1973.

М. Х.