БЕКОВИЋ Миодраг (правим именом Емил-Људевит Слука)

БЕКОВИЋ Миодраг (правим именом Емил-Људевит Слука) драмски глумац (Нови Сад, 1884 – Приштина, 1915). Завршио је четири разреда гимназије у НСаду. Иако Словак по народности, понашао се у младости као ватрени српски родољуб под аустроугарском окупацијом. Први пут је ступио на сцену 1901. у СНП у НСаду, у којем је играо углавном епизодне улоге све до почетка 1903, када је са сестром, такође глумицом, Павом Слуком-Рајичић-Алмажановић (в), побегао у Србију и ступио у нишки „Синђелић“. Краће време, од 10. I 1905, играо је у НП у Бгду, па се опет вратио у „Синђелић“, где је био у првом уметничком плану репертоара. У НП у Бгду је коначно од 16. VIII 1906, када је променио веру и име: београдски полицијски писар Боривоје Бековић дао му је своје презиме. Као члан НП у Бгду живео је врло неуредним, боемским животом, који му је подривао здравље и због којег је више пута био отпуштан, упркос великој запослености у репертоару, и поново ангажован. Врло интелигентан, изузетно даровит, уз то лепог лика, елегантан и углађених манира, природан и непосредан, осећајно топао и с правилном, тонски пријатном дикцијом, тумачио је врло ефектно и неусиљено претежно психолошке улоге у модерној драми, затим салонске љубавнике већином лирске природе и отмену господу. Неко време био је изврсни и незамењиви уметнички партнер Маре Таборске. До краја каријере живео је у уметничкој слави као изузетно даровит глумац и као неизлечиви кафански боем, чак у понижењу. Живот је завршио тужно: у току евакуације изнурен и уништен зимом и глађу.

УЛОГЕ: Никола (Обичан човек), Први кмет (Иво кнез од Семберије), Лабуд (Гордана), Алфред Лимберл (Мали људи), Маркиз Силујет (Нарцис), Први момак (Сватови), Фредерик (Фернанда), Вељко (Шваља), Рудничанин (Станоје Главаш), Ставарака (Васанта­сена), Свирач (Епидемија), Жандар (Крив), Дамјан (Цар проводаџија), Лакај (Дипломате), Алија (Црни књаз са Семећа), Смиљанић (Сеоска лола), Драгонац (Пустињаково звоно), Момак (Мена), Радоња (Горски вијенац), Митровић (Пучина).

ЛИТ: А-м, „Нарцис“, трагедија у пет чинова од Алберта Емила Брахфогла, Браник, 1901, бр. 138, с. 3; М. Недељковић-Томин, Српско народно позориште у Вршцу, Родољуб, Вршац, 1903, бр. 25, с. 2; А-м, Казалиште, Народна обрана, Осијек, 2. XII 1903.

Б. С. С. и В. В.