МЕРЛ Жан Тусен (Jean Toussaint Merle) – француски новинар и драмски писац (Монпелије, 16. VI 1785 – Париз, 27. II 1852) . У Париз је дошао као осамнаестогодишњак. Једна је од најзанимљивијих и најконтрадикторнијих личности француског позоришног живота са почетка XIX столећа. Био је изданак XVIII века: скептик, светски човек, пословично елегантан (чувени су били његови прслуци и реденготи), ужасавао се Револуције, није волео Царство. Међутим, иако класичар и обожавалац Волтера, довео је, као управник позоришта „Порт Сен-Мартен“ (1822-1826), први једну енглеску трупу да Французима прикаже правог Шекспира (публика му је због тога скоро демолирала позориште). Друга његова контрадикција била је прихватање мелодраме, која је управо тријумфовала на његовој позорници. Трећа је женидба г-ђом Дорвал, чувеном глумицом романтичарског периода, иначе, у свакодневном животу, једном вулгарном женом коју су звали Мелпоменином куварицом. (Није, уосталом, био једини: Алфред де Вињи је, такође, био њоме опчињен). Звали су га „le beau Merle“, што може значити и „лепи кос“. Балзак га је прозвао Le Merle Blanc, што ће рећи: Чудо од човека. Написао је, сам или у сарадњи, више од 120 комада. У СНП је, 1871, приказан један његов комад, рађен у сарадњи са Жозефом Мелвилом и Еженом Боаријем, чији је наслов Цар Петар Велики као лађар. Његов француски пандан би могао бити Le Bourgmestre de Sardam, ou le Prince charpentier (1825). Бавио се с успехом и позоришном критиком. Лежао је четири г. паралисан, али директори позоришта нису престајали да му шаљу рукописе на читање. Човек сувог срца, али слободног духа, више се разумевао у књижевне послове него у литерарно стварање.

С. А. Ј.