МАРКОВИЋ МИЛКА

МАРКОВИЋ МИЛКА – глумица, редитељ (Панчево, 17/29. IV 1869 – Нови Сад, 16. V 1930). Крштено име јој је било Милица Максимовић. Отац Аксентије Максимовић (в) био је композитор и капелник СНП, а мати Софија Поповић-Максимовић-Вујић (в) глумица СНП. Основну школу је похађала у местима у којима је СНП гостовало. Вишу девојачку школу завршила је 1883. у Сомбору. Први пут је на сцену ступила као дете, 3. XII 1874. у улози Вилхелма у Вилхелму Телу. После завршене школе, у НП Бгд је као глумица приправница остварила дведесетак улога. У СНП се вратила 13. VII 1885. и у њему остала до смрти. Са глумцем Михајлом М., за којег се удала 21. V 1888, имала је два сина: Стевана, који је рано преминуо не завршивши студије композиције на Париском конзерваторијуму, и Димитрија-Митицу (в), глумца и редитеља СНП. Почетком XX века је због усавршавања глуме и режије обилазила европске театре (Беч, Минхен, Праг, Дрезден, Берлин, Келн, Мајнц, Париз, Милано, Рим, Напуљ, Венеција), у којима је гледала најпознатије глумце тога доба. Прву режију, Љубав И. Н. Потапенка, поставила је 2/15. XI 1911. у СНП, а као наша прва жена редитељ на сцени је остварила 16 комада. Први светски рат ју је, са осталим члановима СНП, затекао у Старој Пазови, одакле су угарске власти и њу и супруга и синове одмах интернирале у Мађарску, у Јасберењ. После 2 г. отишла је у Женеву, где је радила у Црвеном крсту и доживела мужево самоубиство. После рата вратила се у СНП и наставила да игра и да режира. Из пензије је неко време путовала са Трупом ДСНП по Војводини пратећи на пијанину представе са музиком и певањем. После распуштања оркестра, јер је Друштво остало без државне субвенције, као корепетитор је увежбавала глумце за певачке улоге. 25-огодишњицу уметничког рада прославила је 21. I 1910. насловном улогом у Тоски, а 40-огодишњицу као Магда у Завичају. Одликована је орденом Светог Саве V реда. Уз врхунски глумачки дар и завидни музички таленат, била је свестрано образована, говорила је француски, немачки и мађарски језик и са тих језика преводила драмску литературу: Госпођица Жозета, моја жена П. Гавоа и Р. Шервеја, Летовање Милоа и Алевија, Фернанда В. Сардуа, Чергаршки живот Баријера и Миржеа, Мале руке Е. Лабиша и Е. Мартена, Неисписани лист Е. фон Волцогена, Јеврејин из Пољске Е. Шатријана. На почетку богате и успешне каријере (у СНП је остварила око 225 улога) играла је наивке, да би касније преко мушких и комичних рола дошла до најсложенијих драмских и психолошких улога и тако временом постала трагеткиња највишег уметничког нивоа. Пријатне и елегантне појаве, стасита, витка и лепог лика, бујне црне косе, тамно обојеног баршунастог гласа са беспрекорном дикцијом, развијеним смислом за реалистичко грађење ликова, сугестивно је изражавала сва психичка стања и расположења, те је спадала је међу најмаркатније српске глумице свога доба. Сахрањена је на Алмашком гробљу, у гробници породице Ружић.

РЕЖИЈЕ: Авети, Голгота, Дивљуша, Заједнички живот, Карлова тетка, Крадљивац, Љубав, Мамон, Морски гребен, О туђем хлебу, Покојни Тупинел, Сеоска лола, Смрт мајке Југовића, У новој кожи, Уријел Акоста, Хасанагиница.

УЛОГЕ: Јованка (Наши сељани), Ренеј од Ломенија (Стрелан), Луиза (Посланички аташе), Доротеја (Наследник), Девојка, Грета (Фауст), Бланша Авојска (Убица), Магда (Црна пега), Гизела (Мехурићи), Женика (Златни паук), Мавилда (Курјак и јагње), Мара (Буњевка), Јулка (Протекција), Корделија (Краљ Лир), Јула (Војнички бегунац), Милка (Подвала), Живана, Павлија (Ђидо), Зулејка (Краљевић Марко и Арапин), Нора (Нора), Криста (Јабука), Јања (Шокица), Јованка (Брачна срећа), Хедвига (Позоришно дело), Марија (Марија), Љубица (Зец), Олга (Психе), Лола (Брбљуша), Милка (Максим), Ела (Корак у страну), Евица, Ружица, Ракила (Циганин), Божана (Прибислав и Божана), Ханела (Ханела), Анђео (Врачара), Катарина (Мадам Сан Жен), Сидонија (Фромон и Рислер), Матилда (Мрља која чисти), Јудита (Две љубави), Анђелија (Девојачка клетва), Софија (Ретка срећа), Јела (Тако је морало бити), Теодора (Цар проводаџија), Јованка (Пучина), Ђована (Мона Вана), Прециоза (Прециоза), Флорија-Тоска (Тоска), Франсиљон од Риверола (Франсиљон), Паула (Неисписани лист), Комшиница (Посета), Герда (Где је жена), Аспасија (Мраморна срца), Марта (У долини), Адријена (Бабино лето), Леди Маргита (Лепеза), Настја (На дну), Квочковица (Звони трећи пут), Јудита (Уријел Акоста), Јелица (Барон Фрања Тренк), Анђелија, Мајка Југовића (Смрт мајке Југовића), Јела (Повратак), Емина (Зулумћар), Стојанова сестра (Јанковић Стојан), Сафо (Сафо), Грофица Блондина (Кад човек стари), Ирина (Добросретник), Олга (Голгота), Јела (Ускочкиња), Сеја (Сузе), Јулија (Ромео и Јулија), Меланија (Одсудни тренуци), Марија Лујза (Крадљивац), Јованка (Ђаво), Марсељанка (Лепа Марсељанка), Жермена (Трговина је трговина), Дарја (Љубав), Мерима (Омер и Мерима), Хелена (Авети), Госпођица Жувентова (Адријана Лекуврер), Љуба (Београд некад и сад), Сара (Бог освете), Жозета (Госпођица Жозета моја жена), Синђа (Два цванцика), Маја (Душе), Вукосава (Женидба Милоша Обилића), Флорета, Есмералда, Фаншета, Реналда (Звонар Богородичине цркве), Босиљка (Зидање Раванице), Дока (Зона Замфирова), Савета (Избирачица), Јелисавета (Јелисавета, кнегиња црногорска), Делфина (Какав отац такав син), Ана Дембијева (Кин), Ката (Коштана), Пигмалијон (Лепа Галатеја), Адела (Ловудска сиротица), Марија (Марија, кћи пуковније), Марија Сјуарт (Марија Стјуарт), Мила (Мила), Порција (Млетачки трговац), Павка (Народни посланик), Дора (Нарцис), Дездемона (Отело), Антоанета (Париска сиротица), Јелка (Пркос), Шајговица (Риђокоса), Ана (Ричард III), Иродијада (Салома), Милка (Саћурица и шубара), Босиљка, Јелка Чизмићева, Крадићка (Сеоска лола), Анђа (Сумњиво лице), Учитељица (Учитељица), Жоржета (Фернанда), Марија (Француско-пруски рат), Офелија (Хамлет), Хасанагиница, Мерима (Хасанагиница), Алберкромбијева, Ебигаила, Војвоткиња (Чаша воде), Софка (Честитам), Стана (Чучук Стана), Бароница (Шоља теја).

БИБЛ: Успомена са татиног гроба, Позориште, НСад, 1906, бр. 10, с. 83; С мога пута, Позориште, Нови Сад, 1906. бр. 12, с. 111-118.

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Застава, 1892, бр. 1, с. 2; А-м, Српско народно позориште, Застава, 12. XII 1893; А-м, Српско народно позориште, Застава, 21. XII 1893; А-м, Српско народно позориште у Сомбору, Застава, 1893, бр. 194, с. 2; Почасни чланови “друштва за српско народно позориште” Позориште, НСад, 1893, бр. 7, с. 33;  Српско народно позориште у Карловцима, Застава, 13. II 1894; О., У четвртак 30. децембра представља се у Н. Саду Мадам Сан-Жен”, Застава, 1. I 1900; А-м, У четвртак, 20. јануара први пут Фромон и Рислер”, Застава, 22. I 1900; А-м, У недељу 20. фебр. приказиван је Циганин”, Застава, 23. II 1900; Ј. Хр(аниловић), Фромон и Рислер, Позориште, НСад, 1901, бр. 38, с. 206-207; А-м, У уторак, 30. новембра гледасмо први пут у Н. Саду: Неиписан лист”, Застава, 2. XII 1904; А-м, Представе чланова Српске народне позоришне дружине у Новом Саду, Застава, 9. VII 1905; А-м, Чланови С. Н. П. у Н. Саду, Застава, 11. VII 1905; А-м, Концерт госпође Милке Марковић, Застава, 3. VIII 1905; А-м, А-м, Гостовање Милке Марковићке, Ново Позориште, НСад, 1909, бр. 15, с. 59; А-м, Прослава 25 годишњег глумовања Милке Марковић, Застава, 31. XII 1909; Ј. Грчић, Милка Марковићка, Ново Позориште, НСад, 1910, бр. 6, с. 177-179; Г., Тоска, Ново Позориште, НСад, 1910, бр. 8, с. 186; А-м, Свечана представа у прославу двадесетпетогодишњег глумовања М. Марковићке, Застава, 9/22. I 1910; др. С. М., Прослава Милке Марковићке рођ Максимовић, Браник, 1910, бр. 4, с. 1; др. С. М., Из живота Милке Марковићке рођ Максимовић, Браник, 1910, бр. 5, с. 1; Д. Бандићка, Сан” мојој Милици у славу двадесетпетогодишњице глумачког јој рада, Браник, 1910, бр. 6, с. 1; А-м, Сентомашани за г-ђу Милку Марковићку, Браник, 1914, бр. 16, с. 3;  О. Суботић, Прослава М. Марковић, Застава, 7. XI 1923; О. С(уботи)ћ, Смрт мајке Југовић, Застава, 11. XI 1924; Д. К(ириловић), Милка Марковић, Политика, 18. V 1930; Л. Дотлић, 20 година од смрти Милке Марковић, НС, 1950, бр. 1, с. 4; Т. Манојловић, Милка Марковић, НС, 1952, бр. 39-40, с. 1; Л. Дотлић, Милка Марковић о себи и својој глуми, НС, 1955, бр. 102-103, с. 10; П. Јефтић, Сиротиња Милке Марковић, Позориште, НСад, 1970; бр. 3, с. 14.

М. Л.