МАРКОВИЋ Михаило

МАРКОВИЋ Михаило – глумац, певач и редитељ (Гроцка код Београда, 1860 – Женева, Швајцарска, 20. VIII 1917). Рано је остао без родитеља па га је усвојио ујак у Смедереву, где је завршио два разреда гимназије, помагао у ујаковој трговини и у целом граду био познат као изврстан певач народних мелодија. Глуми се посветио у путујућим позориштима Ђуре Протића (1880-1881) и Фотија Иличића (1883), а од 1883. био је члан СНП у НСаду, где се оженио глумицом Милком Максимовић и у којем је остао до краја каријере (до Првог светског рата). У СНП је 20. I 1905. обележио 25-огодишњицу уметничког рада. Обдарен лепом појавом и топлим, меким, милозвучним гласом, постао је један од стубова новосадске сцене, на којем је деценијама почивао цео музички репертоар. Играо је претежно улоге јунака, љубавника и заводника у домаћим и посрбљеним комадима с певањем, у оперети и у првим оперским покушајима. Знатан део његове каријере протекао је у концертним програмима СНП и других подијума, на којима је наступао солистички или у вокалним саставима, популаришући на уметничком нивоу српску народну песму и композиције Аксентија Максимовића, Даворина Јенка, Јосифа Маринковића и других, пре свега домаћих аутора. Као певач уживао је ретку популарност широм Војводине, али је упоредо, са мање успеха, наступао и као глумац у драмским улогама. Изгубивши, са старијим животним добом, репертоар и улоге које су га у младости славиле, од почетка столећа се јављао у карактерним ролама, нарочито у новијем, салонском и конверзационом репертоару. Са доста смисла повремено се бавио и режијом, пре свега музичког репертоара. Почетком рата интерниран је са породицом у Јазберењ (Мађарска), одакле је прешао у Женеву и тамо окончао живот самоубиством пошто је остао без средстава за издржавање породице.

РЕЖИЈЕ: Кад човек стари, Сваком своје, Врачара (Мило), Ксенија, На дну, Ускочкиња, Чар валцера, Наши сељани, Народњак, Чучук Стана, Фауст, Земља.

УЛОГЕ: Рада (Наши сељани), Херман (Разбојници), Родриго (Отело), Богдан (Добрила и Миленко), Ђак (Фауст), Душан (Смрт Стефана Дечанског), Ровел (Федора), Латинин (Милош у Латинима), Џон Саливен (Пут око Земље за 80 дана), Милутин (Ајдук Вељко), Маћа (Буњевка), Младен Ђурић (Протекција), Кнез од Албаније (Краљ Лир), Учитељ Ранко (Подвала), Абри Берније (Париска сиротиња), Тодор (Ђаволове стене), Вилфор (Гроф Монте Кристо), Никола Банфи (Дојчин Петар), Раде Неимар (Задужбина цара Лазара), Завид (Немања), Милић (Ђидо), Белак (Досадан свет), Лоренцо (Млетачки трговац), Ибрахим-ага (Балканска царица), Симероз (Женски пријатељ), Хорације (Хамлет), Принц Роденберг (Психе), Капетан Љубинковић (Максим), Одовалски (Лажни цар Димитрије), Доктор Милан Стајић (Јасмина и Ирена), Председник суда (Јеврејин из Пољске), Петко (Циганин), Ратибор (Прибислав и Божана), Готвалд (Ханела), Станко (Крајишкиња), Ласку (Врачара, Мило), Гроф Најперт (Мадам Сан-Жен), Андрија Кинин (Самртна замка), Фромон (Фромон и Рислер), Ваш (Две љубави), Милан (Ретка срећа), Перић (Добре воље), Макс (Вилењак), Аријака (Васантасена), Силвен (Пустињаково звоно), Миле (Душан Силни), Хилмар Торлид (Где је жена), Горгија (Мраморна срца), Хоретер (Народни непријатељ), Фрања Тренк (Барун Фрања Тренк), Мата (Ракија), Милутин (Ајдук Вељко).

ЛИТ: С., „Сеоска лола“, позоришна игра с певањем, написао Е. Тот, превео и за српску позорницу удесио С. Дескашев, Јавор, 1884, бр. 7, с. 218-219; А-м, Венчање Мих. Марковића и гђице М. Максимовићеве, Јавор, 1888, бр. 20, с. 318; Т. О(стојић), „Разбојници“ од Шилера, Браник, 1891, бр. 133, с. 4; Ј. Хр(аниловић), „Париска сиротиња“, драма у 5 чинова, Браник, 1891, бр. 136, с. 4; Ј. Хр(аниловић), „Дојчин Петар“, драмски спев у три одељка, написао Милан Савић, Браник, 1892, бр. 7, с. 4; А-м, Српско народно позориште у Сомбору, Застава, 1893, бр. 194, с. 2; Нил, Српско народно позориште у Карловцима, Застава, 1894, бр. 31, с. 3; -о-, Српско народно позориште, Застава, 1895, бр. 125, с. 2-3; Ј. Грчић, „Млетачки трговац“ од Шекспира, Браник, 1895, бр. 24, с. 1; А-м, „Прибислав и Божана“, историјска драма у пет чинова, с певањем, од Драг. Ј. Илијћа, Браник, 1898, бр. 78, с. 3; М., „Задужбина цара Лазара“, слика из српске прошлости, Застава, 1900, бр. 6, с. 3; А-м, Уторак, 7. марта, први пут: „Вилењак“, Застава, 1900, бр. 54, с. 3; А-м, „Вилењак“, романтична опера у три чина од Вебера, Браник, 1900, бр. 30, с. 3; А-м, „Врачара“, шаљива оперета у 3 чина од Милоа, Браник, 1901, бр.138, с. 3; -а, У суботу, 24. новембра, први пут: „Васантасена“, Застава, 1901, бр. 265, с. 3; а, У петак, 4. о. м. гледасмо: „Максим Црнојевић“, Застава, 1902, бр. 5, с. 3; А-м, У четвртак, 2. децембра гледасмо: „Отело“, Застава, 1904, бр. 274, с. 3; А-м, 25-годишњица глумовања, Браник, 1905, бр. 4, с. 3; Г., „Народни непријатељ“, позоришна игра у 5 чинова од Хенрика Ибзена, Браник, 1907, бр. 263, с. 3; Л. (Марковић) М(ргуд), „Ракија“, позоришна игра у три чина од П. Крстоношића, музика И. Бајића, Браник, 1907, бр. 279, с. 3; А-м, Уметничка тридесетогодишњица, Браник, 1909, бр. 204, с. 3.

С. Ј.