ЛОТИЋ Љубомир

ЛОТИЋ Љубомир – просветни радник и преводилац (Велика Кикинда, 20. VII 1865 – Нови Сад, 6. IX 1946). Пријатељи су га звали Љупко. Отац Душан, мати Ана рођ. Ненадовић; био је ожењен просветном радницом Даницом рођ. Јорговић. Основну школу и четири разреда гимназије завршио је у родном граду, а од школске 1880/81. до 1882/83. и троразредну Учитељску школу у Сомбору. Од јесени 1883. до јуна 1904. радио је као учитељ, најпре у Карлову (Ново Милошево), затим у Великој Кикинди, од 1904. до 1908. био је епархијски школски референт у Темишвару, а од 1910. до 1914. такође школски референт, прво Бачке епархије у НСаду а потом Будимске епархије. По избијању Првог светског рата, затечен у Србији, са српском војском је прешао Албанију, а затим отишао у Француску, где је као просветни радник радио на одржавању веза са заробљеним и интернираним Србима. После рата најдуже је боравио у НСаду, где је као школски референт и пензионисан (1925). Спада у просветне раднике који су учитељски позив схватали као непрекидну обавезу не само да у школи изводе наставу него и да марљиво служе народу и његовим практичним потребама разноврсним ваншколским активностима. Као школски референт радио је на уређењу српских школа у Угарској, а као јавни радник са успехом се бавио организовањем земљорадничких задруга и економским освешћивањем Срба у Монархији. Био је присталица Либералне странке угарских Срба, али мање активан у политици а много више у другим друштвеним делатностима. Бавио се публицистичким радом и сарађивао у „Садашњости“ (Велика Кикинда), „Бранику“, „Летопису Матице српске“, „Календару Матице српске“, „Школском одјеку“, „Позоришту“, „Годишњаку Матице српске“, „Новом Саду“ и другде. Писао је песме и приповетке, нарочито за децу, и приказе стручних радова. Објављивао је чланке и веће списе у циљу народног просвећивања, педагошке радове намењене васпитању омладине и родитеља, разматрао питање исељавања нашега народа у Америку и расправљао о условима за напредак нашег трговачког сталежа, сабирао и објављивао грађу о Матичиним добротворима и њиховим задужбинама, оцењивао уџбенике за основне школе (1901), приређивао и објављивао Одабране српске народне и уметничке песме (1909). Матица српска је у својој едицији „Књиге за народ“ штампала два његова рада – Одмор и доколица, у три свеске (1889-1890), који је по мађарском педагогу Иштвану Нађу и другима „прерадио и за наше прилике удесио“, и Занати, занатлије и наш народ, у две свеске (1901-1902). У едицији „Књиге Матице српске“ штампани су му награђени рад Прилози о економском стању у Угарској и у нашем народу (1908) и извештај поднет Српском народном црквеном сабору Наша народна просвета, задаће јој и потребе (1910). Ј. Скерлић је похвално оценио његов рад О оцу Бранкову Тодору Радичевићу (1909) као леп прилог потпунијем осветљавању околности у којима је растао и васпитавао се будући велики наш песник. Његовим настојањима подигнут је споменик Т. Радичевићу на гробљу у Темишвару. После Првог светског рата издао је и два буквара, за основне школе и неписмене (један за буњевачке и шокачке основне школе) и две читанке за основне школе. Уређивао је „Српски великокикиндски календар“, који је излазио од 1883. до 1902. и уредио Споменицу Новосадске трговачке омладине (1933, с. 427). Изабран је за члана Књижевног одељења Матице српске 1894, а за члана његовог Одбора биран је 1911-1913. Од 1910. до 16. IX 1920. био је заменик члана Позоришног одсека ДСНП, а од тада до 1924. Управног одбора Друштва. СНП је 1896. приказало Сиглигетијеву Женску владу у његовом преводу.

БИБЛ: Е. Сиглигети, Женска влада, весела игра у 3 чина, с мађарског превео Љубомир Лотић, Велика Кикинда 1889; А. Берцик, Добротворно женско друштво, шаљива игра у 3 чина, прерадио Љубомир Лотић, Велика Кикинда 1889; Српско народно позориште, Позориште, НСад, 1901, бр. 5-6, с. 37-45.

ЛИТ: В. Јовановић, Библиографија српско-хрватске драмске књижевности, СКА – Споменик XLV, Други разред 38, Бгд 1907, с. 7, 88; М. Малетин, Садржај Летописа Матице српске 1825-1950, I, НСад 1963, с. 114; П. Малетин, Из историје Матице српске – Књижевно одељење, Рад МС, 1974, бр. 10, с. 49; Ј. Николић, Библиографија Матице српске 1826-1949, I, НСад 1976, с. 245; В. Ђ. Крестић, Историја српске штампе у Угарској 1791-1914, НСад 1980, с. 290.

Л. Д.