ЈЕЛИСИЋ Ђорђе

ЈЕЛИСИЋ Ђорђе – глумац (Шабац, 6. XI 1925 – Београд, 27. V 2016). Гимназију је завршио у родном граду, а двогодишњу Вишу филмску школу у Бгду. Као војник учествовао је у завршним операцијама за ослобођење земље (1944-1945). Глумачку каријеру је започео у Градском позоришту у Смедереву (1948-1952), а истовремено је, од 1949. до 1952, у својству члана Студија филмских глумаца у Бгду, играо у више играних филмова. Члан Драме СНП био је од 1. VIII 1952. до 15. VIII 1967, када је, иако је код новосадске публике био изузетно омиљен, прешао у „Атеље 212“ у Бгду. На сцени Ј. личи на вилиног коњица; има лик и ауру, и има глас и ехо, и цео је тајна и провидност. Једном речју, он је принц позоришне сцене у НСаду и персона међу глумцима у Бгду. За улогу Миће у Давичовој Песми добио је 1960. Стеријину награду. Г. 1966. је на Југословенским позоришним играма освојио награду публике и „Дневникову“ награду за улогу Пере у Фамилији Софронија А. Кирића, а редовну Стеријину награду добио је још једном, овог пута као члан „Атељеа 212“ – за креацију Генерала Његована у представи На лудом белом камену (1972). После пензиониисања (1986) преселио се у село Волујак, код Метлића, надомак родног Шапца, где се посветио воћарству и виноградарству.

УЛОГЕ: Переља Здунић (Мећава), Дон Алфонзо (Дон Жуан), Зоран (Људи без вида), Кјугер (Насловна страна), Јаго (Отело), Џон Хардинг (Љубав је свему крива), Десимировић (Путујуће друштво), Вереник (Крвава свадба), Жилијен (Коломба), Раскас (Хајде да се играмо), Зелени (Небески одред), Наполеон (Наполеон – Човек судбине), Бил Старбак (Чаробњак који доноси кишу), Масловаров (Понижени и увређени), Мића (Песма), Мик Тереноар (Матуранти), Капетан Перела (Човек, животиња и врлина), Хамлет (Хамлет), Крешимир Хорват (Вучјак), Слик (Прљаве руке), Кристифор Колумбо (Кристифор Колумбо), Шамика (Вечити младожења), Зола (Халелуја), Сољони (Три сестре), xxx (Плави зец), Ханс (Јеретик), Пера (Фамилија Софронија А. Кирића), Руцанте (Мушица), Видовњак (Слово светлости), Бора Шнајдер (Развојни пут Боре Шнајдера), Он (Интимне приче), Гуслар (Смрт Смаил-аге Ченгијића).

ЛИТ: С. Берберски, „Мећава“ од Пере Будака, СВ, 30. XII 1952; А-м, Јосип Кулунџић: „Људи без вида“, Дневник, 2. VI 1953; Р. М., „Насловна страна“, Дневник, 22. I 1954; С. С(танић), „Љубав је свему крива“, Дневник, 18. XI 1954; Д. Поповић, Две једночинке Бернарда Шоа, ЛМС, 1955, књ. 376, с. 501; В. Дубравчић, У свадбено јутро, Дневник, 13. III 1955; В. Дубравчић, Не о царевима, Дневник, 18. X 1955; Д. Поповић, Давичо-Ђурковић: Песма, ЛМС, 1956, књ. 377, с. 271; М. Бабинка, Сачувати поезију, извући драмске елементе, Дневник, 10. II 1956; М. Бабинка, Сусрет поезије и цинизма, Дневник, 13. I 1957; П. Матеовић, Вриједно остварење, Ослобођење, Сарајево, 12. IV 1957; Д. Поповић, Лебовић-Обреновић: Небески одред, ЛМС, 1957, књ. 379, с. 502; О. Новаковић, Чаробњак који доноси кишу, НС, 1958, бр. 136, с. 11; Д. Поповић, „Небески одред“, Сцена и стварност, НСад 1959, с. 65-72; Д. Михаиловић, Хамлет у Србији, Позоришни живот, Бгд, 1964, бр. 24, с. 9-12; Ф. Пашић, Са Ђорђем Јелисићем, Сцена, 1996, бр. 1-2, с. 30-54.

Д. Ђ.