ВУЧЕТИЋ Ђорђе – драмски глумац (Земун 1835 – ?). Редовно школовање је напустио због сиромаштва, али се образовао самостално. Говорио је грчки и немачки. Био је 8 г. словослагач у Сопроновој печатњи у Земуну. Када је земунски ђакон Јован Јовановић 1860. основао аматерску позоришну дружину ступио је у њу. У СНП је примљен 16. II 1862, за време гостовања СНП у Сремским Карловцима, и у њему је (са платом од 30 форината) остао до 15. III 1864, када се, жудећи да живи у Србији а не у Аустроугарској, прикључио путујућем позоришту Адама Мандровића, чији рад није дуго потрајао па је покушао да се врати у СНП, где више није било места за њега; запослио се у уредништву „Данице“ и „Напретка“ (од 1865. до 1867). Потом је прешао у Државну штампарију у Бгду и нудио се београдском НП 1868. Примљен је само привремено за реквизитара и тумача епизодних улога, да би се 1869. још једном безуспешно понудио овом театру и тада му се губи траг. Од младости је играо старачке улоге (отуда и надимак „Деда“), умео је да чита ноте и певао је у хору у свим представама са певањем.

УЛОГЕ: Жарко (Смрт краља Дечанског), Бирташ (Опклада), xxx (Владислав, краљ бугарски), Дервиш (Ајдук Вељко), Опорчић (Немања).

ЛИТ: А-м, У Новоме Саду, 18. јунија, Србски дневник, 20. VII 1862; А-м, Србско народно позориште, Даница, 1862, бр. 6, с. 99; А-м, У недељу, 29. дек.: „Смрт краља Дечанског“, Србски дневник, 31. XII 1863; А-м, Србско народно позориште, Даница, 1863, бр. 45, с. 719; А-м, У суботу, 4. јан.: „Обклада“, Србски дневник, 12. I 1864; А-м, У недељу 12. јануара даван је „Владислав“, драма од Ј. Поповића, Напредак, 16. I 1864; Ж. Петровић, Два документа о Ђорђу Вучетићу, Позориште, НСад 1971, бр. 3-4, с. 14-15.

В. В.

ВУЧЕТИЋ Илија – писац, преводилац, адвокат и члан ДСНП (Нови Сад, 25. VII 1844 – Будимпешта, 23. VII 1904).  Његови непосредни преци носили су презиме Вученић. Основну школу учио је у НСаду и у Петроварадину, а гимназију у НСаду и Сегедину, да би је, као Текелијин стипендиста, завршио у Пешти 1863. Активно је учествовао у раду ђачког друштва „Преодница“, а једно време био и његов председник. Студије права на Пештанском универзитету окончао је 1869, 1872. је докторирао, а адвокатски испит положио је 1873, када је постао фискал МС. На седници УО ДСНП 6/18. X 1873. изабран је и за фискала ДСНП (од 1879. бесплатно, а дотле је своју симболичну плату од 100 форинти годишње поклањао Глумачком пензионом фонду) и ту дужност успешно обављао до смрти. Био је запослен као подбележник а затим велики бележник вароши НСад. Уз Полита-Десанчића (в) био је најутицајнија личност у Српској либералној странци те је у више наврата био посланик и објављивао је политичке чланке (највише у „Бранику“); издао је систематизовану Збирку уредаба у стварима српске православне народно-црквене аутономије (НСад 1897). Књижевне радове, критике и преводе објављивао је у листовима и часописима „Омладинска заједница“, „Матица“, „Јединство“ и „Застава“. Члан ПО ДСНП био је од 1877. до 1898. и поново 1902. и 1903,  а ЕО од 1874. у континуитету до смрти; на седници Градске скупштине 4. II 1904.  својим говором је за СНП издејствовао знатну финансијску помоћ. У ДСНП је 1903. учланио и супругу Марију, рођ. Загорица, кћер Зору и синове Бранислава и Миливоја, уплативши за све њих 1370 круна на име чланарине. Бавио се и превођењем (Тургењевљев Дим, НСад 1886). У СНП је 1866. изведена шаљива игра у једној радњи с певањем Први састанак Е. Скриба у његовом преводу и посрби.

БИБЛ: Ђуро Коњевић – народни добротвор, Књиге за народ МС, св. 1, НСад 1885.

ЛИТ: М. Полит Десанчић, Др Илија Вучетић, Браник, 26. VII 1904; А-м (Ј. Радонић), Др. Илија Вучетић, Календар МС, IV, 1905, с. 122-123; А-м, Др Илија Вучетић, Бранково коло, 1907, с. 665 и 697; В. Стајић, Новосадске биографије, I, НСад 1936, с. 176-202; Б. Ковачек, Јован Ђорђевић, НСад 1964, с. 184.

В. В.

ВУЧИНА – драма у 3 чина. Написао: Милан Огризовић. Прво извођење 11. XI 1921. у ХНК Згб.

Прво извођење у НП 29. XI 1927. у НСаду. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – рд. Е. Надворник; М. Живановић (Вучина), Л. Лазаревић (Мићун), Љ. Стојчевић (Никола), Љ. Јовановићева (Доведеница), М. Похрадска (Стана), Ј. Петровић. – Изведено 3 пута.

БИБЛ: Милан Огризовић, Вучина, Згб 1921.

ЛИТ: К. Николић, „Вучина“, драма у 3 чина од М. Огризовића, Нови Сад, 1927,  бр. 41, с. 3; А-м, Премијера у СНП-у, Време, Бгд 1927, бр. 2127, с. 2; А-м, „Вучина“ од М. Огризовића – Премијера, Застава, 1927, бр. 272, с. 3.

В. В.

ВУЧИНИЋ-БОГДАНОВИЋ Загорка — в. БОГДАНОВИЋ-ВУЧИНИЋ Загорка

ВУЧИЋ Радомир – балетски играч (Бачко Градиште, 31. V 1948 – Београд, 31. XII 2009). Завршио је основну школу и 3 разреда Средње балетске школе „Лујо Давичо“ у Бгду 1965. На његов уметнички развој највише је утицао Д. Парлић (в). Од 25. VI 1965. до 31. XII 1969. припада балетском ансамблу СНП. Затим одлази у НП Бгд, где такође добија статус првака Балета. Први пут се у СНП појавио у солистичкој улози 1967. као Синбад у Шехерезади. Висок скок, сигуран доскок и елеганција покрета основне су одлике његове игре, у којој су заступљени сви фахови. Самостално је гостовао у Италији и на Куби (на Балетском фестивалу), а учесник је и Светског такмичења балета у Москви, 1973,  где је заузео 13. место. У СНП је био ангажован као стални гост за улогу Жана де Бријена (Рајмонда).

УЛОГЕ: Мануел (Дон Кихот), Снежни краљ (Шчелкунчик), Зигфрид (Лабудово језеро), Pas de deux (Жизела), Тортимо (Агостино), Ромео к. г. (Ромео и Јулија), Младић к. г. (Рапсодија у плавом), Американац к. г. (Американац у Паризу), Ћерим Абдул-ага к. г. (Стамена).

ЛИТ: С. Савић, Бљесак технике, Дневник, 23. I 1974; С. Савић, „Рајмонда“ – одлична представа, Дневник, 14. III 1974; С. Савић, Полетно, свеже, узбудљиво, Дневник, 11. V 1976.

Љ. М.

ВУЧЈАК – малограђански догађај у 3 чина. Написао: Мирослав Крлежа. Прво извођење 30. XII 1923. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у СНП 30. XI 1961. у НСаду. – Рд. М. Шуваковић, сц. Д. Јеричевић, к. г., к. С. Јатић, пом. рд. М. Бањац, лектор Ж. Ружић; Љ. Раваси (Маргетићка), М. Кљаић-Радаковић (Ева), В. Животић (Кучић), Ф. Живни (Хадровић), И. Хајтл (Црњаковић), Т. Плескоњић (Митар), Ф. Тапавички (Лукач), Д. Колесар (Темерлин), П. Вртипрашки (Старац), Драгиша Шокица (Переков), С. Шалајић (Маргетић), Р. Комненовић (Прва жена), Добрила Шокица (Друга жена), Д. Синовчић-Брковић (Трећа жена), Р. Којадиновић (Полуган), В. Матић (Стрелец), В. Љубичић (Венгер-Угарковић),  Б. Микоњић (Шеф-редактор), Д. Јанковић Макс (Шипушић), Н. Јовановић (Коректор), З. Загорчић (Студент-коректор), И. Слијепчевић (Млађи сарадник), С. Тошић (Мати), М. Тошић (Отац). – Изведено 7 пута, глед. 1661.

Премијера у СНП 28. XII 1973. у Врбасу, 8. I 1974. у НСаду. – Рд. Ж. Орешковић, сц.  З. Лончарић к. г., к. М. Жарак к. г., муз. Ђ. Рушкуц к. г., пом. рд. М. Плетел, лектор Ж. Ружић; Т. Кнежевић (Хорват), М. Кљаић-Радаковић (Маргетићка), М. Гардиновачки, И. Сувачар (Ева), Ф. Тапавички (Кучић), И. Хајтл (Хадровић), С. Гардиновачки (Црњаковић), А. Ђорђевић (Митар), Р. Којадиновић (Лукач), М. Лончар (Темерлин), Ф. Живни (Старац), Драгиша Шокица (Переков), В. Стојановић (Маргетић), С. Ђорђевић (Полуган), Т. Јовановић (Стрелец), В. Љубичић (Венгер-Угарковић), П. Петковић (Шеф-редактор), Д. Колесар (Шипушић), Т. Киш (Коректор), Д. Синовчић-Брковић (Мати), З. Кримшамхалов (Жена), И. Сувачар, М. Кљаић, М. Гардиновачки (Сеоска цура). – Изведено 16  пута, глед. 5431.

БИБЛ: Мирослав Крлежа, Вучјак, малограђански догађај у три чина  са предигром и интермецом, Копривница 1923 (Сабрана дјела Мирослава Крлеже, књ. II).

ЛИТ: М. Кујунџић, Занимљив путоказ, Дневник, 2. XII 1961; Д. Николић, Хорватов сан први пут на сцени, Позориште, НСад 1973, бр. 4; М. Мирковић, Вучјак није галеб, Политика експрес, 10. I 1974; П. Матеовић, У сенци старог „Вучјака“, Дневник, 13. I 1974; М. Кујунџић, Продужимо век томе „Вучјаку“, Дневник, 30. I 1974; М. Кујунџић, Д. Пенчић Пољански, „Вучјак“ на сцени СНП, Позориште, НСад 1974, бр. 6, с. 18; М. Кујунџић, О новосадској представи „Вучјака“, Сцена, септембар-октобар 1974, бр. 5, с. 61-62.

Ј. М.

ВУЧКОВИЋ Живојин – драмски глумац (Свилајнац, 7. VIIИ 1896 – стрељан у Нишу због сарадње с окупатором 1944).  Завршио је четири разреда гимназије и геодетску школу Шандора Играчева у Будимпешти. Први пут је ступио на сцену 1920. у „Орфеуму“ Бране Цветковића у Бгду, а затим играо у позориштима: од 1922. до 1925. код Михаила Лазића Чичка, од 1925. до 1928. код Николе Јоксимовића, 1928. у Градском позоришту у Битољу, од 1931. до 1932. у СНП у НСаду, од 1929. до 1930. и од 1932. до 1933. водио своју путујућу трупу, а од 1933. до 1944. био је у сталном ангажману у НП у Нишу. Био је врло употребљив глумац у карактерним улогама, као добар певач-баритон и вешт виолиниста у комадима из народног живота. Његова игра била је врло природна, изразито реалистична, брижљиво студиозна, садржајна и занимљива у карактеризацији ликова, нарочито из народног живота. Супруга Десанка такође је била глумица.

УЛОГЕ: Маринко (Ђидо).

ЛИТ: А-м, Реприза „Ђида“ од Ј. Веселиновића и Д. Брзака, Југословенски дневник, 1932, бр. 83, с. 5; А-м, Биографије чланова Народног позоришта у Нишу, Српска сцена, 1942, бр. 18, с. 615.

А. М.

ГАБЕ Шарл (Charles Gabet) – француски драмски писац и оперетски либретист (Париз, 16. V 1821 – Париз, 15. I 1903). Самостално или у сарадњи написао је велик број комедија, водвиља и либрета за оперете: Ојађено срце, Јеховини пратиоци, Мастионица, Ђаволови нокти, Женско благо; заједно са Луј-Шарлом Нитером (в) написао је либрето за комичну оперету Корневилска звона (Les cloches de Corneville, 1877) Роберта Планкета (в), која је у НП у НСаду изведена 1924.

В. В.

ГАБРИЈЕЛ БОРКМАН (John Gabriel Borkman) – драма у 4  чина. Написао: Хенрик Ибзен. Прво извођење 9. XI 1896. у Ослу, у нашој земљи 23. XI 1902. у НП Бгд.

Прво извођење у СНП 31. III 1932. у НСаду. Превео: Ђока Николић. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: Д. Сотировић (Боркман), О. Илић (Гунхилда Боркман), Х. Вугринчић (Ела Рентхајм), Р. Ферари (Г-ђа Вилтон), П. Матић (Син), П. Христилић (Фолдал).

БИБЛ: Џон Габријел Боркман, превео Ђока Николић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн 639.

ЛИТ: А-м, Премијера комада „Габријел Боркман“ од Ибзена, Југословенски дневник, 1932, бр. 88, с. 5.

А. К.

ГАБРИЈЕЛОВО ЛИЦЕ – загонетан догађај у 3 слике. Написао: Јосип Кулунџић.

Прво извођење у Н-Оп 23. II 1929. у Осијеку. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – рд. Ј. Кулунџић; Ј. Мартинчевић (Први Габријел), В. Хладић (Други Габријел), П. Кокотовић (Трећи Габријел), Т. Стојковић (Отац), И. Прегарц (Вереница), А. Гавриловић (Психијатар), Т. Михољчан, А. Алигер. – Изведено 11 пута.

ЛИТ: Ј. Дебрецени, József Kulundzsić – Gábriél arca, Bácsmegyei Napló, 1929, бр. 146, с. 8.

В. В.