ЦРВЕНИ ТАЛАР (La robe rouge) – драма у 4 чина. Написао: Ежен Брије. Прво извођење у Паризу, 15. III 1900, у нашој земљи 12. XII 1901. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у СНП 1. VI 1902. у Великом Бечкереку. Превела: Зорка Добриновић. – Рд. Д. Спасић; Д. Спасић (Музон), Д. Барјактаровић (Вагре), А. Лукић (Пјер Ешенар), М. Матејић (Мондубло), М. Николић (Ла Бузил), М. Хаџи-Динић (Бинера), К. Васиљевић (Главни државни тужилац), М. Марковић (Председник поротног суда), А. Стојановић (Ардеј), А. Ботић (Бриде), С. Стефановић (Жандарски официр), В. Виловац (Беноа), Е. Слука (Слуга у суду), С. Шикопарија (Слуга), Т. Лукићка (Жанета), М. Тодосићка (Ешенарова мати), С. Вујићка (Вагретовица), Д. Васиљевићка (Бинератовица), М. Радошевићева (Берта), Л. Вујичићева (Катијалена). – Изведено 9 пута.

ЛИТ: =, Српско народно позориште у Вршцу, Родољуб, Вршац, 1903, бр. 26, с. 1-2; А-м, Казалиште, Народна обрана, Осијек, 3. XI 1903.

В. В.

ЦРВЕНКАПА – дечји балет у два дела. Музика и либрето: Тибор Хартиг.
Праизвођење у СНП 25. XI 1976. у НСаду. – К-граф и рд. Ж. Миленковић, дир. Л. Бута (магнетофонски снимак оркестра Опере са балетом СНП), сц. М. Лесковац, к. М. Стојановић-Маурич; Д. Новков, Ј. Сремац (Црвенкапа), Е. Брзић, Ж. Новков (Вук), Е. Курунци, Т. Чебски, Ђ. Горец, М. Суботички, Љ. Марковић (Лептири, Пилићи), М. Рушкуц, Л. Милер (Птице), М. Игњатовић, Л. Милер, И. Урошевић, Н. Антић, М. Рушкуц (Гуска, Срна), Т. Пандурорић (Кока), В. Чебски, Н. Узелац (Петао), М. Узелац, М. Игњатовић (Зец), С. Балаћ, И. Фетаховић (Медвед), Б. Курунци, А. Христидис (Ловац), М. Грујић (Мама), М. Гиковски (Бака). – Изведено 33 пута, глед. 9475.
ЛИТ: М. Хаднађев, „Црвенкапа“ Тибора Хартига, Позориште, НСад  1975, бр. 3, с. 8; Љ. Мишић, Дечји балет „Црвенкапа“, Позориште, НСад 1976, бр. 3,  с. 3; С. Савић, Да ли се варају мала деца?, Дневник, 29. XII 1976.

Љ. М.

ЦРВЕНКАПИЦА – комад за децу. Написао: Владимир Назор. Праизведба у Згбу вероватно 1925.

Прво извођење у СНП 5. V 1932. О овој представи није познат више ни један податак.

БИБЛ: Црвенкапица, Згб 1925.

ЦРКВЕНИ МИШ (A templom egere) – комедија у 3 чина. Написао: Ладислав Фодор. Прво извођење у Берлину (под називом Am wie eine Kirchenmaus) 10. I 1928, у нашој земљи 22. XI 1928. у ХНК у Згбу.

Прво извођење у Н-Оп 13. X 1929. у Вараждину. Превео: Никола Половина. Подела узета са плаката представе одржане 28. II 1931. у Сплиту. – Рд. Л. Мансвјетова, сц. Ђ. Петровић; Ј. Мартинчевић (Барун Томас Улрих), П. Кокотовић (Барун Франц Улрих), М. Аћимовић (Гроф Фридрих Талхајм), Е. Петровић (Генерални директор Феликс), И. Ракарић (Шинцл), И. Танхофер (Сузи Сакс), Ј. Вујићка (Оли Фреј), Т. Михољчан (Господин Квапил). – Изведено 38 пута.

Прво извођење у СНП 4. XII 1930. у НСаду. – Рд. С. Добрић; М. Орловић (Барон Тома Улрих), С. Душановић (Барон Франц Улрих), М. Бандић (Граф Фридрих Талхајм), Љ. Стојчевић (Генерални директор Феликс), С. Добрић (Шинцл), Д. Петровићева (Сузи Сакс), Е. Биртићева (Оли Фрај), Ј. Харитоновић (Господин Квапил), В. Милин (Служитељ у банци). – Изведено 4 пута.

ЛИТ: А-м, Новосадско-осјечко позориште у Сомбору, Југословенски дневник, 1930, бр. 97, с. 5; А-м, Новосадско-осјечко народно позориште, Југословенски дневник, 1930, бр. 125, с. 5; А-м, „Црквени миш“, весела игра од Л. Фодора, Нови Сад, 1930, бр. 49, с. 3; А-м, „Црквени миш“, Југословенски дневник, 1931, бр. 9, с. 2; А-м, A templom egere, Hirado, 1932, бр. 126, с. 4; А-м, „Црквени миш“, Банатски гласник, Велики Бечкерек, 1932, бр. 23, с. 3.

В. В.

ЦРНА ПЕГА (A sötét pont) – драма у 3 радње. Написао: Гергељ Чики. Прво извођење у Будимпешти, 1885.

Прво извођење у нашој земљи у СНП 9. VIII 1887. у Иригу. Превео: Јован Грчић. Подела узета са плаката представе одржане 24. XI 1887. у НСаду. – Рд. П. Добриновић; Д. Ружићка (Удова Кездијевица), М. Димитријевић (Бела), А. Милојевић (Вићентије Албија), З. Милојевићка (Лота), С. Вујићка (Лидија), К. Васиљевић (Макарија), М. Максимовићева (Магда), В. Миљковић (Андрија Ланг), А. Лукић (Гашпар Фама), С. Кестерчанек (Јулије Прокајија), С. Лазић (Данило Храбоција), Ј. Добриновићка (Храбоцијевица), В. Димитријевић (Пасторија), М. Врга (Петар), xxx (Адолф), Д. Николићева (Собарица у Макарија). – Изведено 14 пута.

ЛИТ: М. Д-ћ, „Црна пега“, драма у 3 радње од Григорија Чикија, Браник, 1887, бр. 141, с. 4; М. Д-ћ, Црна пега, Позориште, НСад, 1887, бр. 32, с. 146-147; Ненад, Српско народно позориште, Застава, 1888, бр. 164, с. 3.

В. В.

ЦРНИ ДОКТОР (Le Docteur noir) – драма у 6 чинова. Написали: Филип Диманоар и Огист Анисе-Буржоа. Прво извођење у Паризу, 1846, у нашој земљи 15. III 1872. у НП у Бгду.

Прво изводење у СНП 28. III 1876. у НСаду. Преводилац непознат. – Д. Ружић (Фабијан), А. Сајевић (Сен Лис), Н. Зорић (Барбантан), А. Лукић (Андрија), xxx (Брикет), В. Јуришић (Кристијан), П. Поповић (Рожер), В. Марковић (Морн), Ј. Божовић (Управљач добара), xxx (Тамничар), Ј. Бунић (Слуга), Д. Ружићка (Маркиза Рајнеријева), Ј. Сајевићка (Павлина Рајнеријева), Л. Хаџићева (Грофица Аврелија), Б. Хаџићева (Лија). – Изведено 4 пута.

ЛИТ: С., Црни доктор, Позориште, НСад, 1876, бр. 13, с. 51; А-м, Српско народно позориште, Фрушка гора, 1878, бр. 9, с. 70.

В. В.

ЦРНИ И БЕЛИ ЦИГАНИ – комедија у 4 чина. По истоименој приповеци Живојина Вукадиновића написао: Јован Гец.

Праизвођење у НПДбС 17. XII 1940. у Крагујевцу. – Рд. Ј. Гец, к. г.; С. Савић (Жика Панић), А. Делић (Бојка), М. Томић (Мика), Л. Делић (Крешимир Прпић), А. Мајценовић (Злата), М. Козомара (Цица), Ђ. Козомара (Вања), К. Бабић (Мила), З. Миланковић (Гуца „Звезда“), М. Јовановић (Саша), М. Мирковић (Цале), xxx (Љуба), З. Чокановић (Госпођа Зора), Р. Алмажановић (Раде), Ф. Живојевић (Дика), В. Тодоровић (Пера), Ј. Јукић (Келнер), В. Милин (Неца), З. Деспотовић (Собарица). – Изведено 6 пута.

В. В.

ЦРНИ КЊАЗ СА СЕМЕЋА – слика из времена босанске окупације у 4 чина, с певањем и играњем. Написао: Пера Данкулов. Музика: Јован Прајз-Јаворски. Први пут извела Великобечкеречка српска младеж у Великом Бечкереку 26. XII 1896 / 7. I 1897.

Прво извођење у СНП 26. III 1901. у Панчеву. Подела узета са плаката представе одржане 23. XII 1901. у НСаду. – Рд. М. Хаџи-Динић; А. Лукић (Ахмед Бранковић), М. Матејић (Осман), М. Хаџи-Динић (Авдага Авџемовић), Е. Слука (Алија, Риста Лимић), К. Виловчевица (Лејла), Д. Спасићка (Нура-Мара), Д. Спасић (Кадет), К. Васиљевић (Илија), В. Виловац (Шожђан, Петар), С. Стефановић (Бирђан), А. Стојановић (Маројко), Д. Илкић (Јабланов, Миле), Д. Николићка (Јања), Ј. Душановић (Сима), xxx (Мали Исмаил), М. Тодосићка (Смиља), А. Ботић (Мића Косанић), Ђ. Бакаловић (Јова), Л. Вујичићева (Јела, Мејрима), М. Николић (Стева), Д. Матејићка (Ђула), М. Радошевићева (Фема), З. Добриновићка (Фатима), Д. Васиљевићка (Зулејка). – Изведено 2 пута.

БИБЛ: Црни књаз са Семећа, слика из живота босанске окупације у 4 чина, с певањем и играњем. Написао Пера Данкулов, Велики Бечкерек 1896.

ЛИТ: (Ј.) Г(рчић), Црни књаз са Семећа, Позориште, НСад, 1901, бр. 47, с. 242-243; А-м, „Црни књаз са Семећа“, слика из времена босанске окупације у четири чина, с певањем и играњем. Написао П. Данкулов, музика од Прајз-Јаворског, Браник, 1902, бр. 2, с. 4; Ј. Грчић, Српско народно позориште, Бранково коло, 1902, бр. 22, с. 694-695.

В. В.

ЦРНОБОРИ Људевит – глумац и редитељ (Бањоле код Пуле, 13. I 1912 – Пула, 28. VII 2002). После уласка италијанских трупа у Истру са породицом се преселио у Марибор, где је завршио Грађанску и двогодишњу приватну Глумачку школу Р. Прегарца. Први ангажман добио је у СНГ у Марибору 1934. Затим је наступао на сценама у Љубљани (1935), поново у Марибору (1936-1941), Сплиту (1941), Дубровнику (1942), те у Бањој Луци (1943/44), одакле се прикључио Народноослободилачкој војсци и постао члан позоришне трупе при ЗАВНОБИХ-у. После ослобођења био је ангажован у НП у Сарајеву (1945-1951), где је именован и за првог редитеља у „Босна-филму“. Г. 1952. је радио као глумац и редитељ Словенског гледалишча у Трсту, па у позориштима у Пули (1953-1963), Осијеку (1963-1966) и у Мостару (1966-1969). У Истарском казалишту у Пули био је директор Драме и управник од 1970. до 1972, када је пулски професионални театар укинут. Ангажман у СНП (формално је од 1. IX до 31. X 1960. био хонорарни члан Драме) није потрајао, те није одиграо ни једну улогу.

ЛИТ: Истарска енциклопедија, Пула 2005.

Ј. М.

ЦРНОБОРИ-ВИЛИЋ-МОЖЊАК-Мери в. ВИЛИЋ-МОЖЊАК-ЦРНОБОРИ Мери